LESKOVAC, VLASINSKO JEZERO – Peti juni je Svetski dan zaštite životne sredine. To je bio povod da se dan ranije organizuje dobrovoljna radna akcija čišćenja obale Vlasinskog jezera.
Organizator je bilo udruženje građana „Čuvari Vlasine“ na čelu sa njihovom harizmatičnom predsednicom, Lidijom Arsić iz Leskovca.
Akciju su podržala i neka druga udruženja građana: „Eko budućnost“ iz Svrljiga, „Zeleni ključ“ iz Niša i „I ja se pitam!“ iz Leskovca. Podršku su pružili i uvaženi pojedinci – bračni par Nastić iz Niša.
Aleksandar Nastić je profesor PMF-a, a Maja Nastić je profesorka ustavnog prava Pravnog fakulteta u Nišu. I Aleksandar i Maja su rodom iz Leskovca.
Aleksandar je bio moj komšija u Dubočici iz zgrade B4. Njegovi roditelji su pre 3 godine bili najrevnosniji učesnici borbe protiv urbanističkog terorizma u našem naselju.
Maja je biser pravne nauke i blizak saradnik udruženja „I ja se pitam!“, baš kao i profesorka Vesna Rakić-Vodinelić iz Beograda. Ništa značajno politički dobro u Srbiji neće moći da se desi bez njihove pomoći.
Sticajem okolnosti, 4. juni nije samo datum naše radne akcije već i rođendan Ivane Ristić, naše članice. Lidija je Ivani poklonila paket izuzetnih domaćih proizvoda sa Vlasine, a Ivana nas je poslužila svojih ruku delom, najukusnijom tortom koju sam ikada probao.
Moja, Ivanina i sudbina Ane Volf su se srele i čudesno preplele na ulicama Leskovca u vreme demonstracija „Stop krvavim košuljama“ i „Jedan od pet miliona“.
Njih dve su tada ušle u moje srce, postale njegov deo i ubedile me da se prijatelji mogu steći i pod stare dane.
A kada rudar nađe zlatnu žicu onda ga ona odvede do sledeće dragocenosti.
Zahvaljujući Ivani upoznao sam Mariju Popović, profesorku engleskog jezika iz Brestovca i otkrio šta znači „najtopliji zagrljaj“.
„Svečano se zaklinjem da ću ti uvek čuvati leđa!“, rekla mi je danas Marija naslonivši svoja leđa na moja.
„Zakletva je obostrana!“, odgovorio sam Mariji.
