Otmica
- -Propali privatni detektiv –
- -Znajte da ste upozoreni!
- -Motrimo na Vas!
- -Da Vam obustavimo isplatu, ili Vam uručimo, suspenziju..!?
- -Da to bude, sutra, podnesak, na Vašem radnom stolu!?
- -„Autobus za Niš, preko Kuršumlije i Prokuplja, polazi u petnaest časova“!
- Baršunasti ženski glas, oglasio se na peronu…
- Šta će propali privatni detektiv.
- Krenuo je komfornim autobusom, privatnog autoprevoznika za Blace, odakle i potiče.
- „Hodža“!
- -Tako mu je bio nadimak u kraju.
- -Valjda, zbog visokog tenora, glasa, jedno vreme, srećnije, pevao je lokalne svadbe, sa orkestrom, koji je u hotelu, pratio, jednom za novogodišnji doček, i estradnu divu, toga vremena, i njen prepoznatljiv hit: „lijte kiše“….
- – Gordane! – majka ga je još na pragu prepoznala…
- -Otkud ti, posle toliko godina!?
- Deset godina je proveo tačno u prestonici.
- Jedno vreme je službovao, u policiji ali se nije uklapao.
- Tvrdog kova, principijelan, nepokolebivog karaktera, pravičan, morao je da, napusti, to jato..
- Poslednje tri godine, proveo je, u privatnoj agenciji, čije ime iz bezbedonosnih razloga, gotovo i ne pominje u javnosti, ali su i oni zaprljali ruke, nekim nečistim novcem od „robe“ (droge), koja nije spaljena, pa su ga uzeli na zub.
- Priča o suspenziji, i obustavi, isplati, mada je bio lojalan i revnostan, bila je plitka i providna.
- Gordanov otac svirao je harmoniku, za svoju, dušu, u svom šljiviku što se kaže, a majka je bila učiteljica u penziji.
- Posle završene, srednje škole u Prokuplju, odlazi za Beograd, gde završava Višu školu u sekreterijatu unutrašnjih poslova.
- Posle deset godina vijanja, sitnih lopova, i prevaranata, unutrašnja kontrola, mu ne oprašta, grešku koju mu pripisuju, i on napušta službu.
- Lude devedesete, su ga nagnale da pridje privatnoj agenciji, kraj devedesetih zapravo, opalio je iz pištolja, tek par puta, presuda iz pištolja je bila blizu, ali ne tako kao pravda, koja gmiže, al’ stiže.
- -Došli su crnim, džipom, terencem, ne bi li izvršili, otmicu, i ućutkali,“Hodžu“, jer mrtva usta ne pričaju“!!?
- -Bio je brži… zašao im je pozadi, iza voćnjaka i izbušio gume, na automobilu…
- -Prepali su mu majku…
- Upavši.. naoružani.. pištoljima..
- Gordanov otac, je došao sam. Lovačkom puškom, opalivši u vazduh! „
- -Bili su paralisani, dva trojica kolega.
- Ubrzo je i“ Hodža“, došao sa pištoljem.
- -Ruke uvis! – povikali su oboje.
- Gordan i njegov otac harmonikaš.
- -Znači tako upadate u dom mojih roditelja i ne ostavljate me na miru!?. – Moraću da pozovem policiju!
- -Došli su ubrzo sa maricom i pokupili ih…
- Propali privatni detektiv Gordan, čiji je nadimak „Hodža“, je ubrzo nagrađen i javno pohvaljen, a u ovom slučaju se dugo prepričavalo, kako u policijskim krugovima, tako i u kriminalnom miljeu, prestonice, onih koji su ih dobro poznavali a sudeći, prema prljavo stečenom novcu, usko i tesno saradjivali!?
Dušan Dojčinović
