Др Тања Милосављевић: „К’д се отиснеш у бел свет“
Представамо Врањанку Тању Милосављевић, ђака генерације у основној и средњој школи, дипломираног магистра и докторку наука. Тања је лекторка српског језика у Француској, ауторка многобројних научних радова, коауторка књиге о Првом светском рату на француском језику и аутор књиге писане на дијалекту „К’д се отиснеш у бел свет“ која ће тек бити објављена. Врање и Врањанце носи у срцу.
Врањанка, већ 20 година на привременом раду у Француској. Тања је како каже одувек волела да чита и пише, па је било очекивано да ће њена каријера бити везана за језик. Почетак њене каријере везује за нашу медијску кућу. Неко време, краје 90-тих била је новинар сарадник у нашој редакцији. Након што је завршила факултет, пријавила се на конкурс и наставила образовање у Француској.
„Велики сам патриота и родољуб али сам захвална Француској што ми је омогућила да се развијам професионално.Била сам девет година лектор на Универзитету, након тога сам наставила студије у Монпељеу, а затим се мој пут наставио у Ници. И захваљујући докторату, данас се налазим на позицији регионалног инспектора“ каже др Тања Милосављевић.
Милосављевићева је коаутор књуге о Првом светском рату која је објављена на француском језику, бави се и проучавањем историје и хероинама из тог периода. „Врло ми је интригантна та прича о српско-француском пријатељству… У вези са тим и пишем о Милунки Савић и нашим хероинама које су боравиле у Француској и помагале наше људе. Постоји гробље недалеко од места мог становања, тамо је сахрањено 22- је наших људи. Један део људи је прошавши албанску голготу отишао на Корзику. И зато волим да кажем да је корзикански народ сличан нама и дочекивао је наше људе са великим гостопримством. Постоји пар породица које живе на Корзици и који су потомци наших људи“ наставља др Тања Милосављевић.
Многи људи у Француској почели су да уче и научили су српски језик захваљујући Тањи, а неки су чак и посетили наш град. „Стално говорим о свом Врању и о Србији. Угњавим све своје пријатеље причама о мом Врању. Унапред их упознам са оним што ћемо видети. Французи неће кренути на пут, а да немају листу и списак шта ће видети. Наше маршуте су увек биле, парк и споменик Боре Станковића, Бели мост, Манастир Светог Николе, Пржар, Прохор Пчињски и кућа Боре Станковића. Било је ту различитих легенди и анегдота“ прича нам Тања.
Прошле године је на конкурсу „Пера Стојановић Туман“ написала текст који је био на дијалекту, а ове године је на дијалекту спремила књигу „К’д се отиснеш у бел свет“ која ће у новембру бити промовисана у Врању. „Књига је у завршној фази и добила сам три рецензије. То ми је заиста битно пошто нисам у Врању скоро 20 година. Битно ми је да неко ко је старији и ко је све време овде, види и каже ми да ли сам заиста добар представник Врања и тог дијалекта. Рецензије су сјајне, те сам и сама била изненађена тиме колико тога нисам заборавила. Прича коју сам ја прошле године послала на конкурсу је била донекле инспирација да наставим да се бавим писањем на дијалекту и хумористичним тоном. Књига у првом делу говори о томе шта се догоди једаред када се пређе породични праг, шта све може да вас задеси тамо. Имам осећај да сви хрле ка Западу, а ја сам и у књизи написала „Сви се ми тамо наједемо горчев лебац“, каже др Тања Милосављевић.
Други део књиге носи назив „Старо, старо ми дајте“ и говори о минулим временима и некадашњем изгледу чаршије. Тања не планира да се заустави на овој књизи и већ има идеју за друге књиге које ће, такође бити на дијалекту.
На питање да ли жели нешто да поручи, Тања без размишљања одговора да би саветовала људе да не одлазе, и да је и она сама повратник у покушају, јер како каже „Врање не може да се опише, Врање мора да се осети“.
