Pre 13 godine, 15 domaćinstava iz prigradskog naselja Suvi Dol iz Vranja, sklopili su ugovor sa „Vodovod“ iz Vranja o izgradnji fekalne kanalizacione mreže, a svoje ugovorene obaveza uredno uplatili na žiro račun tog Javnog preduzeća.
U „Vodovodu se za proteklih 13 godina promenilo pet direktora (Stojan Dimčić, Božidar Đorđević, Krsta Janjić, Vene Zdravković i Goran Đorđević Đoša), a meštani Suvog Dola još nemaju kanalizaciju. Kako sada stvari stoje neće je skoro ni imati.
Njih 12 su na sudu dobili ovo Javno preduzeće. Oni od juna prošle godine imamo i presudu Apelacionog suda iz Niša, a od maja ove godine i rešenje o izvršenju, ali to sve, kako sada stvari stoje, mogu da okačimo mačku o rep.
-Za nesreću svi mi živimo u državi u kojoj jedan Goran Đorđević Đoša, nevaspitani lokalni direktor, arogantni partijski moćnik, ne priznaje odluku jednog suda – ilustrativno, bez dlake na jeziku, priča penzioner Zoran Cvetković (1952).
Cvetković je jedan od trojice oštećenih, koji je prihvatio razgovor sa novinarem, kao i njegov komšija Bruno Kolak (1970). Neki još po nešto i kažu uz molbu da im se ime ne nađe u medijima, a preostali od straha priziru i od zidova koji „imaju uši“.
-U „Vodovodu“ su mi rekli da će da završe ovo što je ostalo, uz napomenu da će nas to koštati naknadnih 540.000 dinara. Nude i drugu varijantu, da nam vrate novac. To je licemerno i krajnje nekorektno – žali su Kolak koji radi u inostranstvu.
Inače, ova epopeja je krenula početkom 2009. godine, kada su građani Suvog Dola, prigradskog naselja koje je sada mesna zajednica, odlučili da grade kanalizacionu mreže. Njihovoj sreći nije bilo kraja, pa su brzo isfinansirali projekt mreže, a novembra iste godine, oko 150 domaćinstava potpisali su pojedinačne ugovore sa JP „Vodovod“, koga je tada zastupao direktor Stojan Dimčić.
Domaćinstva su, na žiro račun „Vodovoda“, uplatili 12 miliona dinara. Istine radi, narednih nekoliko godina, „Vodovod“ je u najvećoj meri odradio posao u gornjem delu Suvog Dola, sve do prodavnice „Simić“, vlasnika Dragana Simića.
Međutim, 12 domaćinstava, u dve ulice ispod prodavnice, i pored presude Apelacionog suda iz Niša od jula 2021. godine, čekaju da „Vodovod“ ispuni svoju zakonsku obavezu. Tom spisku treba dodati i 4-5 domaćinstava u gornjem delu Suvog Dola pre prodavnice.
-Ja i moje komšije tada smo platili po 80.000 dinara i sada čekamo evo već 13 godina. To je više od nepravde, to je zulum lokalnih moćnika prema nama građanima – priča penzioner, nekada čuveni vranjski grafičar Bora Ristić.
Vranjski advokat Zoran Savić, koji zastupa oštećene građane, na naše pitanje „šta sada“ kada direktor „Vodovoda“ ne priznaje srpsko pravosuđe, odgovara:
-U Situaciji, kada imamo rešenje o izvršenju, na potezu je izvršni sudija koji novčanim kaznama treba presudu da sprovede u delo.
Ali, šta uraditi, kada je na tom putu jedna baraba, bolje rečeno partijski siledžija, koji kaznu neće platiti iz svog džepa, već novcem građana i
koji po Vranju rovari kao da mu je ovaj grad tatkovina.
Možda bi odgovor na ovo pitanje, u najmanju ruku, mogao da ponudi vrh Srpske napredne stranke.
Radoman Irić
