Svojevremeno me novinarka jednog lista, vozeći se od moje kuće do mog radnog mesta, pitala:
– Verujete li u Boga?
– U mom selu nema crkve, – odgovorio sam, – ali sam učio od babe, majke, oca, strine, strica, tetke. Niko od njih slovo nije znao da napiše niti šta da pročita. Učili su me da ne bacim koru hleba, da ne zgazim zrno raži, da previjem balegom rodno drvo, da višak hrane odnesem nemoćnom, da pustim brazdu, da drvo zasadim. Da ne podignem štap na nešto samo zato što postoji, da travku ne počupam ako ne moram.
– A šta je Bog, draga gospodjo?
