MIloš Jevtić, novinar i publicista, dobitnik novoustanovljene nagrade „Beli“

Loading

На свечаности на Кнежевом пољу, у подножју Малог Повлена, највишег врха Повлена новинару и публицисти Милошу Јевтићу уручна је новоустановљена Награда „Бели“, за укупно новинарско дело у афирмацији књижевности и културе, и откривен споменик писцу Радовану Белом Марковићу, који је од храстовог дрвета израдио лајковачки вајар Милутин Ранковић.

Свечаности на Кнежевом пољу су присуствовали председник Србије Александар Вучић, председник СПС-а Ивица Дачић, владика ваљевски Исихије, академик Матија Бећковић, некадашњи министар унутрашњих послова Душан Михајловић, некадашњи председник Владе Србије Војислав Коштуница и бројни гости.

Писац др Зоран Живковић, председник жирија за доделу Награде „Бели“, чији је први добитник познати српски новинар Милош Јевтић, рекао је да је жири, који је донео једногласну одлуку, имао релативно лак посао.

– Ако постоји крај у Србији у којем осећање за језик и историју потекне са мајчиним млеком, онда је то заиста Ваљево. О томе сведоче многе значајне личности из света књижевности и културе. А наш лауреат управо потврђује ту изразиту језичку традицију – казао је Живковић и додао да је Јевтић добитник бројних награда и признања, али верује да ће му ова Награда у родном крају значити много више.

Живковић је подсетио на познату Јевтићеву радио емисију „Гост Другог програма“ из које је и настала едиција „Одговори“ и последња књига „Отворена поља Радована Белог Марковића“.

Добитник Милош Јевтић се захвалио на награди рекавши да му је драго због тога што је први носилац Награде „Бели“.

– Очекујем да ће они који буду наставили пут Радована Белог Марковића кроз Повлен и српску мисао и бити добитници ове награде, знати да је Радован Бели Марковић велико и значајно име нашег духа – казао је Јевтић.

Академик Матија Бећковић је рекао да на Кнежевом пољу откривамо споменик кнезу српских песника и краљу ћелијанског заумног језика Радовану Белом Марковићу, „отркивши тајну“ да је тај кнез по којем се ово поље зове нико други до Радован Бели Марковић.

– А где би се поље кнеза Радована Белог Марковића забелело него на Белом Повлену изнад Белог Ваљева што се бели међу градовима као Бели анђео међу анђелима… Скулптор Милутин Ранковић нашао је Радована Белог Марковића у храсту, зачараног у храстовом језику, чим је отпутовао лајковачком пругом, није га вајао него свог пријатеља извео белом свету на видело. Зна се да је Храст Растко и Бадњак и Христ, па није чудо што се у храст склонио и храстолики Радован Бели Марковић. Онако како је описана бела боја описани су и Бели Марковић и Бели Повлен и Бело Ваљево. Зналци кажу да је то боја духовности, креативности и јасноће, да слави светлост, доброту и невиност, да подсећа на чистоћу љиљана и јагњета, да је то боја савршенства којем је тежио и посветио живот језички Бели Маг Радован Бели Марковић – рекао је академик Матија Бећковић и додао:

– На питање шта се бели у гори зеленој, ил је снијег ил су лабудови, од данас тачан одговор гласи: нит је снијег нит су лабудови, већ се бели на Белом Повлену Радоване Бели Марковићу. А где још има нешто што нигде друго нема сем у белом облаку изнад Белог Ваљева.

Председник Србије Александар Вучић је, након што је заједно са академком Бећковићем и владиком ваљевским Исихијем открио скулптуру, рекао да тај „споменик није могао да добије бољи постамент, а то је цела једна планина“.

– Леп пиједестал је добио овај споменик, целу једну планину. И то опет српски, ваљевски, парадоксалну планину. Повлен чини више врхова, али су три најважнија: мали, средњи, велики. И наравно, мали је виши и од средњег и великог. У том контексту вечите борбе крајности која често личи на Камијевски апсурд стварао је Радован Бели Марковић дубоко укорењен у свом завичају и вери, истовремено духовит и продуховљен – казао је Вучић.

Додао је да је са „огромном дозом козерске ноншаланције Радован Бели Марковић на својим плећима носио терет сазнања о таленту којим га је судбина подарила и често у виц и духовиту опаску увијао кодиране поруке пуне високо аналитичке свести о времену и догађајима који су имали велики и глобални значај“.

Свечаност на Кнежевом пољу на Повлену организовало је новоосновано удружење „Бели Повлен“ из Ваљева у част једног од најзначајних српских писаца Радована Белог Марковића, великог заљубљеника у Повлен, који је често долазио на ову планину.

Милош Јевтић

Јевтић је аутор дуговечне емисије „Гост Другог програма“ Радио Београда и колекције „Одговори“ коју чине више од 200 књига.

Но­ви­нар Ми­лош Јев­тић је ро­ђен 30. септембра 1936. го­ди­не у Гор­њој Бу­ко­ви­ци, крај Ва­ље­ва, у учи­тељ­ској по­ро­ди­ци. Основ­ну шко­лу учио у Гор­њој Бу­ко­ви­ци и Вра­го­ча­ни­ци, гим­на­зи­ју у Каме­ни­ци и Ва­ље­ву, где је 1954. ма­ту­ри­рао. Књи­жев­ност је дипломирао на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду.

Ра­дио је нај­пре у Кул­тур­но-про­свет­ном ве­ћу Ју­го­сла­ви­је. Ка­сни­је је био, пр­во, се­кре­тар Кул­тур­но-про­свет­не за­јед­ни­це Бе­о­гра­да, а по­том Кул­тур­но-про­свет­не за­јед­ни­це Ср­би­је. У Ра­дио Бе­о­гра­ду ра­дио од 1974. до 2001, го­ди­не, ка­да је пен­зи­о­ни­сан.

Јев­тић се но­ви­нар­ством по­чео ба­ви­ти 1952. го­ди­не у ва­љев­ским ли­сто­ви­ма На­пред, Реч омлади­не (уче­ство­вао у ње­го­вом по­кре­та­њу) и Средњошколац (био глав­ни уред­ник).

Од до­ла­ска у Ра­дио Бе­о­град, у Дру­ги про­грам, чи­ји је био и глав­ни уред­ник осам го­ди­на, по­кре­нуо је јед­но­сат­ну еми­си­ју Гост Дру­гог програма, у ко­јој је об­ја­вио ви­ше од 800 раз­го­во­ра са нај­у­глед­ни­јим лич­но­сти­ма кул­ту­ре, умет­но­сти и на­у­ке из Ју­го­сла­ви­је и све­та.

Јев­ти­ће­ве раз­го­во­ре об­ја­вљи­ва­ли су мно­ги ли­сто­ви (Те­ле­грам, Де­ло, Нин, Бор­ба, По­ли­ти­ка, Осло­бо­ђе­ње, Од­јек, Днев­ник и дру­ги).

Кра­јем се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шло­га ве­ка Јев­тић је по­чео да об­ја­вљу­је раз­го­во­ре и у књи­га­ма. Та­ко је на­ста­ла Ко­лек­ци­ја Од­го­во­ри. До сада је у њој об­ја­вље­но више од 200 књи­га. Је­дан део тих књи­га чи­не раз­го­во­ри са лич­но­сти­ма срод­них за­ни­ма­ња (исто­ри­ча­ри, исто­ри­ча­ри умет­но­сти, пи­сци, му­зич­ки умет­ни­ци, ет­но­ло­зи, атом­ски фи­зи­ча­ри, би­бли­о­те­ка­ри, сла­ви­сти), док су у дру­гим по­је­ди­нач­но пред­ста­вље­ни пор­тре­ти нај­зна­чај­ни­јих ства­ра­ла­ца.

За но­ви­нар­ски рад је до­био ви­ше на­гра­да, ме­ђу оста­ли­ма и Ок­то­бар­ску на­гра­ду гра­да Бе­о­гра­да, Ву­ко­ву на­гра­ду Ср­би­је и на­гра­ду „Злат­ни беочуг“, као и на­гра­ду Ра­дио-те­ле­ви­зи­је Бе­о­град и Удру­же­ња но­ви­на­ра Ср­би­је, ко­је су му до­де­ље­не за жи­вот­но де­ло.

Извор https://milosjevticpublicista.wordpress.com/

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Discover more from Medija centar 016

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading