Последње вечери манифестације „Дани Врања“ у малој сали позоришта „Бора Станковић“ одржана је трибина под називом „Да ли се стидимо свог дијалекта“.
Завршно вече манифестације „Дани Врања“ било је у знаку промовисања нечег најлепшег из нашег краја а то је наш говор. Протеклу ноћ кроз представљање врањског дијалекта водили су нас професорка Бранка Марковић, професорка Ана Митић Стошић, књижевник Срба Ђорђевић, као и професорка.др Татјана Трајковић, која је и са стручне стране говорила о врањском говору.
„Често чујем како неко каже: „То се не каже правилно тако, него се каже овако. Из угла лингвиста је све правилно. Сваки дијалект је правилан и нико нам не може рећи да је оно што ја кажем на мом дијалекту неправилно. Можемо рећи само да није у складу са стандардном формом српског језика“, каже проф. др Татјана Трајковић.
Основно обележје нашег идентитета је дијалект. Да ли га се треба стидети или га треба употребљавати у свакодневној комуникацији, била је тема трибине. Занимљива је информација да дечаци и мушкарци најдуже чувају од заборава дијалект, док су високо образоване жене прве које ће променити дијалект и највише га се стиде, рекла је професорка Татјана Трајковић.
„Ја сам почаствован тиме што је врањски говор почео да се сматра неизбежним. Говор одржава један народ, ако нестане говора нестаје и народа. Тако да, уколико не буде било више врањског говора, неће више бити ни Врањанаца. Ја се надам да до тога неће доћи, да ће врањско зборење и лафење опстати јер тиме смо препознатљиви. Нека нам се смеју људи из Београда и даље, али у дужој комуникацији ипак кажу „ајде ,бре, кажи нешто на врањански“, каже њижевник Срба Ђорђевић.
Када би урадили истраживање на тему „Да ли се стидимо нашег дијалекта“ одговор би био „да“ али из угла лингвиста, србиста, тај одговор би требало да буде „не“ као и то да га треба чувати од заборава, каже професорка Ана Митић Стошић.
