Sve dok ti se usta miču, ma o čemu pričao, dobro je. Ionako nema ko da čuje. Ne valja kad zaćutiš. Nekako se još nisi predao, a ipak ne boriš se više.
Pustaš da ti dani okrznu rub kaputa, samo ih mlako pogledom otpratiš. A dani jurcaju pokraj tebe, jedan za drugim. Bežeći od onih koji bi da se priviju uz njih, kao dete uz roditelja. Da ostanu tu zauvek.
