ЛЕСКОВАЦ – На званичном сајту Лесковачког културног центра детаљно су праћене бројне промоције и конференције за новинаре LIFFE 2022. године.
I
У оквиру пратећег програма 15. Лесковачког интернационалног фестивала филмске режије- LIFFE, у Лесковачком културном центру промовисана је књига „Живојин Павловић: Дневник“, коју је приредила његова супруга Снежана Лукић Павловић. Публика је имала прилику да се упозна са садржајем и одломцима књиге, о којима је говорила Живојинова супруга Снежана, ћерка и прослављена глумица, Милена Павловић.
Књига представља дневник живота овог прослављеног редитеља и бележи политичка и ратна збивања, културна такође, у региону и земљи као и утицаје светских сила на ратове који су крваво растакали Југославију. У исписаним редовима, и између њих, исијава интелектуална супериорност која је истовремено толико пријемчива, сагледавање ствари из разних углова, бескомпромисност, изузетан уметнички и умни сензибилитет…
Такође, у окивру пратећеег прогрма промовисан је „Дневник повратка“, ново дело редитеља Боре Драшковића. Књигу је објавила Академија уметности у Новом Саду. На промоцији су говорили аутор, декан новосадске Академије уметности, Синиша Бокан и уредник издања, театролог и професор на овој високошколској установи, Весна Крчмар. Прослављени редитељ, професор емеритус Академије уметности у Новом Саду, члан и почасни доктор Европске филмске академије, члан Српског ПЕН центра, Боро Драшковић говорио је о свом стваралаштву и знаменитим колегама, међу којима су Анџеј Вајда и представници југословенског „Црног таласа“ Александар Петровић, Живојин Павловић и Душан Макавејев.
Пажњу је привукла и промоција књиге „Александар Ђорђевић: Увек испочетка“, коју је приредила Драгана Бошковић. На промоцији су о књизи говорили, Ана Марија Симоновић, уредник сложених пројеката у Баштини и културној продукцији; Дарко Бајић, сценариста и продуцент; Биљана Бошњак Драгановић, уредник издања; Драгана Бошковић, приређивач издања, театролог.
Аутобиографија и монографија великог редитеља је драгоцена збирка сећања култних остварења, „Отписани“, „Врућ ветар“, „Балкан експрес 2“, „Бољи живот“, „Срећни људи“… На сто датираних страна потписаних фотографија из представа, са снимања, фестивала и дружења које прате период од 1945. до 2005. фодине, представљен је Ђорђевићев опус, а читаоцу омогућава да завири на снимања и види шта се све дешавало током снимања серија. У разговорима са редитељем, Драгана Бошковић је забележила огроман број историјских тренутака српског и југословенског позоришта од педсетих, Телевизије Београд од 60. година, и српске и југословенске културне сцене.
У оквиру фестивала представљена је књига „Небојша Ђукелић: из едиције FESTOVIH 50“, аутора Маје Медић. На промоцији су о књизи говорили Милош Ђукелић, редитељ, продуцент и син Небојше Ђукелића, и Горан Тарлаћ, сарадник у прикупљању текстова. Присутни су имали прилику да чују како и када је књига настала и да се, кроз разговор гостију, упазнају са њеним садржајем. Књига је конципирана тако да обухвати целокупно деловање Небојше Ђукелића и подељена је у два сегмета: први обухвата текстове других људи о њему, људи који су га познавали и који су са њим сарађивали у различитим сегментима. Други, већи део књиге чине, сада први пут објављени на једном месту, Небојшини текстови које чине и његови интервјуи са познатим ауторима и избор критика домаћих филмова, критике страних филмова. „Увек ме изненади када се људи после толико година тако живо сећају Небојше, мој поглед је мало другачији, више изнутра“, рекао је Милош Ђукелић, син Небојше Ђукелића. Он је подвукао да га је, док је сарађивао на овој књизи, изненадила модерност емисија које је његов отац радио.
„Из овог угла изгледају ми брже него што их се сећам, више су аналитичке него што се то данас ради“, рекао је Милош Ђукелић и нагласио да је за њега рад на књизи био доста емотиван. Како је рекао, Небојша Ђукелић је причао да треба те своје текстове и интервјуе да сакупи у неку књигу сличну овој, али се то никада није догодило… Милош је подвукао и то да је, како му се данас чини, Небојша Ђукелић био више теоретичар филма, него критичар у данашњем значењу овог термина.
II
Дарко Бајић о „Филму давне будућности“
Дарко Бајић, директор фестивала ЛИФФЕ и аутор серијала “Филм давне будућности”, о идеји читавог пројекта истиче: „Поводом 15. интернационалног фестивала филмске режије у Лесковцу решили смо да направимо један филм у коме ћемо напредак дигиталне технике искористити да снимимо причу о добу филмске траке. Зато смо позвали четири легендарна српска и југословенска редитеља, сели за округли сто и отворили причу о њиховом искуству. То њихово искуство збирно износи око 250 година. Може се рећи да је то четвртина једног миленијума или 250 светлосних филмских година.“ Дарко Бајић, уметнички директор фестивала, о концепту LIFFE-а је рекао: „Овај фестивал је своје надахнуће пронашао у бившим југословенским фестивалима на којима су се сусретале различитости једног културног простора, који је изузетно богат и интересантан. Ми се никада нисмо растајали и увек смо сарађивали, тако да је нама то лако. Али суштински, тај сусрет различитости је давао квалитет југословенској кинематографији, а сада даје квалитет свим кинематографијама на овом простору“.
Дарко Бајић је посебно најавио премијеру документарног филма Синише Цветића, „Филм давне будућности“, заказану за 19. септембар у 17 часова у Биоскопу ЛКЦ. У овом остварењу о својим искуствима снимања филмова говоре четворица легендарних редитеља: Здравко Шотра, Ђорђе Кадијевић, Миша Радивојевић, и Бора Драшковић. Друга пројекција филма биће последњег фестивалског дана у Народном позоришту Лесковац, након церемоније доделе награда.
