ЛЕСКОВАЦ – Задужбина „Николај Тимченко“ – Лесковац. – ДАНИ НИКОЛАЈА ТИМЧЕНКА oд 4 – 6. новембра 2022.
П р о г р а м
Петак, 4. новембар – 1800 –
Лесковачки културни центар. – ОТВАРАЊЕ ДАНА НИКОЛАЈА ТИМЧЕНКА, Јован Пејчић, председник Задужбине
Николај Тимченко
Песников свет
О поезији Фридриха Хелдерлина
Приредио Владимир Мичић
Задужбина Николај Тимченко, 2022.
Учествују: Драган Жунић, Лука Стојановић, Владимир Мичић – Ивана Ристић
Горана Раичевић
Велики круг
Књижевна пријатељства Милоша Црњанског
Задужбина Николај Тимченко, 2022.
Учествују: Марко Недић, Данијела Костадиновић,
Александар Костадиновић – Ивана Ристић
Субота, 5. новембар
Народна библиотека „Радоје Домановић“,
13.00
Округли сто
Књижевни и уметнички легати Србије
Гост Задужбине Николаја Тимченка
Легат Милића од Мачве (Крушевац)
Учествују: Љубиша Ђидић, Небојша Лапчевић,
Весна Илић, Јован Младеновић, Јелена Ђорђевић,
Драган Огњановић, Јован Пејчић, Владимир Мичић
19.00
Душан А. Јањић
Осветлити, објаснити
Књижевноисторијска и упоредна истраживања
Приредила Биљана Мичић
Задужбина Николај Тимченко, 2022.
Учествују: Тихомир Петровић, Биљана Мичић, Душан А. Јањић – Ана Маринковић
Јован Букелић
Географија душе. Етика и њене сенке
Психијатријски есеји
Народна библиотека „Радоје Домановић“
Задужбина Николај Тимченко, 2022.
Учествују: Милица Пејовић Милованчевић, Јован Пејчић, Јован Букелић
– Ана Маринковић
Недеља, 6. новембар – 1200
Легат „Николај Тимченко“
Додела Награде „Николај Тимченко“
Јован Пејчић: Саопштење жирија
Драган Жунић: Енциклопедизам и теорија романа Предрага Петровића
Предраг Петровић: Беседа добитника
Видети: Задужбина Николај Тимченко
п.с.
НАГРАДА НИКОЛАЈ ТИМЧЕНКО ЗА 2021. ГОДИНУ: ПРЕДРАГ ПЕТРОВИЋ
Жири Задужбине „Николај Тимченко“, који је радио у саставу: Биљана Мичић, професор књижевности – члан, Драган Жунић, професор универзитета – члан, Јован Пејчић, председник Задужбине „Николај Тимченко“ – председник жирија, једногласно је одлучио да добитник Награде „Николај Тимченко“ за 2022. годину буде Предраг Петровић, књижевни критичар, теоретичар књижевности и есејист – за књигу Енциклопедизам и теорија романа, коју је крајем 2021. године објавила издавачка кућа „Чигоја штампа“ из Београда.
Образложење
Књижевнотеоријска расправа Енциклопедизам и теорија романа Предрага Петровића осветљава врло сложену идеју енциклопедизма која се конституише у перманентном противуречју између потребе за интегралном визијом света и немогућности да се њоме овлада, пратећи њене манифестације у сфери философије, културе, књижевности и мисли о њој.
Након теоријског разматрања о појму енциклопедизма у филозофији и науци, Петровић пажњу посвећује оним аспектима који суштински одређују природу књижевног енциклопедизма, имајући у виду његов велики историјски, смисаони и поетички распон. Централно место у књизи припада разматрању овог појма у различитим теоријским концепцијама које су обележиле промишљања о роману у двадесетом веку, с обзиром на то да се роман испоставља као најважнији енциклопедијски облик новијег доба. Петровић полази од Хегелове и Лукачеве филозофије романа, па преко погледа на романескни жанр Хермана Броха и Валтера Бенјамина долази до Бахтинове теорије романа, архетипске критике Нортропа Фраја и семиотике отвореног дела Умберта Ека, заокружујући своја разматрања освртом на студије Роналда Свигера и Едварда Менделсона и на промишљања српског теоретичара енциклопедизма Александра Јеркова.
Из контекста светске литературе и представљања различитих појавних форми енциклопедизма у конкретним делима, Петровић осветљава енциклопедијско усмерење српског романа, образлажући у том смислу две велике поетичке линије(једну пародијско-сатиричну, и другу у знаку преиспитивања историје) дуж којих се оно може пратити, уз прецизно одређење чворних тачака које су обележиле појаве конкретних дела – од Стеријиног Романа без романа и Бурлеске господина Перуна бога грома Растка Петровића, преко Кишовог Пешчаника и Павићевог Хазарског речника до велике синтезе у Пекићевом Златном руну.
Ширина истраживачког подухвата, опсег теоријског и методолошког утемељења, поступност и прецизност у аналитичко-синтетичком промишљању, најзад – особеност стила у којем се акрибичност у изношењу научних сазнања и закључака преплиће повремено са књижевним дискурсом – определили су жири да овогодишњи добитник Награде „Николај Тимченко” буде управо Предраг Петровић за књигу Енциклопедизам и теорија романа.
У Лесковцу, 14. октобра 2022.
ЖИРИ: Јован Пејчић, Биљана Мичић, Драган Жунић
Предраг Петровић рођен је 1975. у Ужицу. Магистрирао је и докторирао на Филолошком факултету у Београду, где ради као професор српске књижевности двадесетог века. Сарадник је Института за књижевност и уметност у Београду. Бави се проучавањем новије српске књижевности и књижевном критиком. Објавио је књиге: Авангардни роман без романа: поетика кратког романа српске авангарде (2008, друго измењено издање 2017), Откривање тоталитета: романи Растка Петровића (2013), Између музике и смрти: огледи о модернистичкој поезији (2016), Хоризонти модернистичког романа (2021) и Енциклопедизам и теорија романа (2021).
Додела Награде „Николај Тимченко“ на Данима Николаја Тимченка у Лесковцу, у Легату Николаја Тимченка – 6. новембра 2022. године
НАПОМЕНА:
Живот и дело Никола Тимченка опширно су представљени у студији – хрестоматији новинара и публицисте Данила Коцића „Лесковачки писци и њихово доба“ (друго, измењено и допуњено издање на више од 1.100 страна великог формата)
Danilo Kocić, publicista: „Leskovački pisci i njihovo doba“, studija
Prof. dr Dušan Janjić: „Osvetliti, objasniti“ u izdanju Zadužbine „Nikolaj Timčenko“
