ЦРНА ТРАВА – Најстари становници у црнотравском крају били су Џидови, а после њих Латини. У летопису црнотравском се истиче да у V. веку пре Христа су овде била настањена Илирска племена, а у II. веку после Xриста завладали су римљани. У време римљана у овом крају се рудовало, па и данас постоје остаци копања и прераде руде гвожђа у самоковима, а и постоје многе ископине у облику ровина.
По деоби Римског царства (395) на Источно и Западно, ови крајеви падају под Источно Римско царство (Византија), које ће у овим крајевима владати све до пред XII века. У летопису цркве стоји да је у IX и X веку Црна Трава била пуст крај, без људи, покривен шумама и са много дивљих звери. Од становника је био само један калуђер са неколико манастирских чобана, који су чували манастирску стоку (манастир се налазио испод Црног Врха, преко пута Чуке, на једном брежуљку, а и данас то место носи назив Манастириште, а две ливаде носе црквена имена: Свети Никола и Попадика). Припадао је цариградској патријаршији.
Тврди се да да је Црна Трава у доба турака била слободно село и да су имали од турског цара „берат ферман“-да се турчин несме у рејону Црна Трава никако задржавати, сем што има право, кад га пут нанесе запалити дуван и потковати коња па је дужан одмах отпутовати-према напису Животе Љ. Предића. Тако је постао центар са околним црнотравским махалама. Према тврђењу Јована Цветковића Социјала-постанак махала не треба доводити у везу са варошицом Црна Трава. На овакав став доводи га стање у доба турака када је Козарница била Самоков а Црна Tрава – Вигњиште-односно на обадва места се прерађивала руда гвожђа. Махале се састоје од неколико кућа. У скоро свим селима, нарочито у горњој половини, те куће су од чврстог материјала.
ЦРНА ТРАВА: ТЕХНИЧКА ШКОЛА
У народу се верује да је Црна Трава два пута била насељавана. На једном месту-„на куп“ према првом тврђењу. У прво време било је свега 17 кућа са махалама: Чукуруска на истоку, Тодоровска на североистоку, Обрадовска на југу, Бабичевска на западу итд. Скупно су живели да би се лакше бранили од напада турака и других нападача. На ово их је упућивала тајанственост ових шумовитих предела-те се нису одлучивали на раштрканост кућа. Под ужом Црном Травом подразумевамо: Златанце, Јовановце, Чуку, Обрадовце, Тодоровце и Црну Траву. Зна се да су ту становници чували стоку, коју су напасали по планинама. На висовима су подизали штале и трле те се један део породица-млађи и јанстарији део породице одређивао за чување стоке у шталама и трлама- одлучивао на сталан живот и боравак на тим планинским висовима. У доба слабљења турске моћи, нестали су услови који су проузроковали ушорене типове насеља. Тако је становништво из централног дела се преселило тамо где су им биле трле и штале на планинским висовима Плане и Чемерника. При померању водили су рачуна о заклањању од јаких ветрова и обезбеђењу пијаће воде како за људе тако и за стоку. Тако су се раселили.
ЦРНА ТРАВА: СПОМЕНИК ЦРНОТРАВКИ – СТУБУ ПОРОДИЦЕ
Ту где је село Црна Трава остао је само турски чардак и конак-две зграде, једна испод ушћа Чемернице у Власину и друга изнад, нерачунајући цркву на обали реке Власине. Пре ослобођења од турака на овом месту на реци Власини подигнуте су воденице. На том месту Цена Самчекинца отворио је продавницу(дућан)-Ценина радња(дућан) покривен(а) сламом налазио(ла) се на месту где је данас парк, а кућа за становање где је стамбена зграда-дувана, воћа и поврћа и од трговине се углавном живело. Он није имао деце па је посинио Расина:брацу, Милића, Тозу и Стевана. За овим су у центар Црне Траве сишли Ивићевци-од којих су данас Ивићи (4 куће)-је око 1834. године дошао из Чуке Печиновске-као занатлија деда Милутин самарџија се први преселио-населио се изнад ушћа Чемернице у Власину. Потом су дошли Спасићи (3 куће)-потомци храброг устаничког вође и хајдука Николе Белкића, вође из првог српског устанка у борби за ослобођење од Турака.
