Синоћ је у сали Културног центра одржана трибина под називом “Утицај савременог друштва на породичне вредности и традицију”. Трибину је водила Мери Стојковић, мастер психолог и председник Удружења „Тим психолога Светлост“.
Мери Стојковић је недавно у Нишу учествовала на Међународној конференцији социјалне заштите, коју су организовали Центар за социјални рад „Свети Сава“ – Ниш, односно Саветовалиште за брак и породицу и Комора социјалне заштите, чији је Мери члан, као лиценцирани стручни радник у социјалној заштити.
Она је на овом научном скупу представила свој рад на тему “Породица између савременог и традиционалног модела функционисања”, под називом “Утицај савременог друштва на породичне вредности и традицију”.
Овај рад је произишао из проучавања утицаја савременог друштва на породичне вредности и традицију како би се проширио круг сазнања о вредностима које усвајају деца и млади, посебно о породичним вредностима у нашем друштву.
„За децу је породица практично „цео свет“. Породичне вредности и традиција у првим годинама њиховог живота су главни извор знања, не само о физичком свету, већ и о свету осећаја. Све што дете учи у својој породици постаје основа његовог погледа на свет“, рекла је Мери Стојковић.
Она је истакла да су традиционалне вредности оличене у виду тежње за очувањем породичне традиције, заједништва и топлине породичног дома, поделе улога по половима, асиметричних односа између генерација, васпитавања деце у породици, предбрачне невиности и брачне верности, то јест, тежње ка избегавању предбрачних, ванбрачних и изванбрачних односа, као и развода брака. Са друге стране, модерне породичне вредности подразумевају тежњу ка индивидуалном развоју појединца, равноправности и једнакости полова, укидању строгих подела улога у породици, симетричном родитељству и схватању родитељства као личног избора, одобравању предбрачних односа и заједничког живота пре брака, као и одобравање развода брака у случају непомирљивих разлика партнера.
„Глобализација савременог друштва намеће услове за трансформацију, односно глобализацију породице и измену њене класичне структуре, улоге и значаја. Млади су “загубљени у транзицији”, без јасних циљева и идеала, без перспективе и подложни су кризи вредносних оријентација и сумраку морала. Патријархална породица се налази у стању дубоке кризе, промене положаја, улоге и значаја у савременом друштву“, додала је Мери Стојковић.
По њеним речима, савремена породица је оптерећена бројним проблемима: сиромаштвом, насиљем у породици, малолетничком деликвенцијом, трагањем за путевима слободе и самосталности њених чланова, губљењем идентитета и улоге, разводима брака, међугенерацијским јазом и другим социјалним и економским утицајима који свакодневно угрожавају функционалност породице.
„Евидентан је пораст нових породичних форми и образаца попут ванбрачних кохабитација, “бракова на пробу”, бракова без деце, обновљених породица и слично који замењује до сада једино признату форму нуклеарне породице. У Србији је 2021. године разведено 9.790 бракова. Све већи пораст развода бракова указује на слабљење брачне институције“, рекла је Мери Стојковић.
У постмодерном друштву дошло је до приближавања улога мушкараца и жена у погледу образовања, запослења, економске самосталности, каријере и породице, што је условило и другачије гледање на брак, односно другачију представу о браку и прихватање другачијих вредности од оних који су имале претходне генерације, промену ставова људи у вези са браком, родним поделама и сл.
У наставку излагања она је подсетила да код младих, нарочито жена, постоји жеља за самосталношћу и самоиспуњењем, како кроз посао тако и кроз различите аранжмане породичних и брачних облика, али и већа спремност на промене и експериментисање са различитим животним праксама у вези са заједничким животом него код претходних генерација. Наметање западних вредности индивидуализма довело је до тога да су родитељи стално у трци са временом због посла како би зарадили што више и својој деци пружили најбоље услове за одрастање. Сматра се да су родитељи управо због тог „брзог“ темпа живота изгубили своју социјализаторску улогу, да услед недовољног посвећивања времена деци више нису у стању да им пренесу праве вредности, већ су ту њихову улогу преузели медији, улица и сл.
„Као једна од најстаријих људских институција породица је доживела многе трансформације на индивидуалном плану, које су се рефлектовале првенствено на промене животног стила и породичне структуре. Породица је место где се дете развија физички, интелектуално, емоционално, морално, место где дете ствара и развија породични идентитет. Многа истраживања показују да су снажне породице кључ развоја њених чланова и друштва у целини“, закључила је Мери Стојковић и своје излагање завршила речима Мајке Терезе „Шта можете да урадите за мир у свету? Идите кући и волите своју породицу“.
У наставку вечери уследила су бројна питања и констатације присутних који су били веома заинтересовани за ову тему.
Трибину су организовали Културни центар и „Тим психолога Светлост“.
