Вантелесна оплодња и предрасуде. – Када живите у малој средини без обзира на време, сасвим реално би било да у 21. веку не постоји разумно биће које не схвата кроз шта пролази жена у поступку вантелесне , суочени смо са све већим бројем парова којима је овакав вид репродукције једини начин да се остваре као родитељи. Ћутање никада није био мој избор и зато у име свих жена које су пршле или пролазе ВТО треба рећи да су те жене истински хероји.
Моја прва трудноћа десила се сасвим природно ,али тек после двадесет дана на ултразвуку видела се ванматерична близаначка трудноћа. Након операције више није било исто.Шансе за потомством биле су јако мале. Једна за другом вантелесном оплодњом биле су саставни део мог живота. терапије,хормонске стимулације, чекање,неизвесност,лоша претходна искуства пратиле су ме све време. Упорност,Жеља,вера,нада биле су јаче од свега.И нисам ћутала тражила сам начин,обишла већину клиника.Од разочарења до среће и назад. Губитак бебе у петом месецу и само још један покушај након операције.
Када верујете да можете победити зло,када вас води нада ништа не може зауставити жену да се оствари као мајка.
Након шесте вантелесне,позитивна бета,осећам да су близанци. Предосећам и желим дс су девојчице. Јесу,моје две једине вредне било какве бриге.Моје две које су своје,искрене и радознале. Моје две које овај наш мали свет чине светим.
И зато када у оваквој средини, проговорите о овој теми једина порука је да не постоји немогуће, ни предрасуде ни лицемерје ни коментари типа”деца из епрувете” не могу да повреде када чујете смех вашег детета.
Свим женама,мајкама и оне које ће бити.
Срећа је у загрљају детета.
