У земљи Србији, понешто функционише као „швајцарски сат“.
Данас (заниљив датум, 22.12.2022.), стекла сам услов за пензију. Саветовали су ме да се наоружам стрпљењем. Прикупила сам сва документа, у 13.00 ушла у фонд ПИО. И изашла у 13.25. Обављена посла. Искрено, насмејана и шокирана. За 25 минута сам била на три шалтера и све обавила.
Идемо редом, на шалтеру 10 предајете документа. Троје испред мене. Преглед докумената, куцање два папира и потврде је трајало 3-4 минута. Решење ће бити готово за два месеца, али вам права теку од данашњег (заправо, сутрашњег) дана. Онда одете на шалтер 33 где вам откуцају потврде за здравствено осигурање и БУС плус. Без чекања. Следи шалтер 18 где је већ био укуцан мој број. То ми је био највећи шок. За два минута добијате потврде о промени здравственог осигурања, а у року од 24 сата, та промена се званично мења у чипу ваше картице, па не морате да идете у општинску филијалу. И, све је ту било готово. За 25 минута! Онда следи нови шок: ГСБ у „Београђанки“. Пристојан ред, осам шалтера. Испред мене 12 људи. Веровали или не, за три-четири минута сам већ била на реду. Око пет минута је трајала папирологија, сликање и штампање нове картице. Израда, 250 динара. И – све готово. Знам да ћу бити тужна када будем видела колика ће ми бити пензија, али је то нека друга тема. Овим данас сам била више него пријатно изненађена и имала сам потребу да то поделим са вама.
