LESKOVAC – Bilo je to davno prošlo vreme, i mojoj tetki Divni, to je bila prilika da nas kao gugutka piliće, sve okupi i odvede u prvi atelje na Širokoj čaršiji, i uslika nas. Bili smo lepa deca, fakat, s leva sestra od ujaka Nataša, brat od ujaka Nebojša i ja. Znam da me je stezala i pomalo gušila, ta kravata, koja mi je stojala kao salivena, iz košulju.
Tog Foto ateljea više nema, ni dobrog majstora fotografije, bila je tu posle krojačka radnja, a posle su nikle nove prodavnice po poslednjoj modi, s kraja sedamdesetih prošlog veka.
Posle nas je tetka vodila na kolače i limunadu i princes krofne u poslastičaru „Minjon“, koje više nema.
Nije bilo teče Mladena koji bi fotoaparatom zabeležio sve važne momente u selu, kao i ovaj u gradu na Veternici…
Spremao je konja za trku sa ujka Novkom na hipodromu, na aerodromu u Leskovcu.
Sutra, 25. januara 2023. godina je našoj tetki Divni rođendan.
Ne znam koji po redu.
Dame se ne pitaju za godine.
Jedno je sigurno :“Tetka nas je volela sve podjednako.“
„Srciki tetkini“! 
Tako bi nam tepala, dok bi nam rukom gladila, zamišljene glavice.
Dušan Dojčinović
