LESKOVAC. – U mom umu hiljadu slika. I te slike postoje u mnogim srcima drugih ljudi. Minijature čekaju da ih pročitam. I svi ti mirisi što ređaju uspomene nekog podneva, jutra, probude u meni čežnju. Dok punim čašu vina da nazdravim, u meni se bude sećanja večnosti. Van Gog, Hese i njihova zlatna prašina. Dostojevski, Šopen i njihove vatre. Dižem čašu vrednoj domaćici koja bi uradila sve da očuva porodicu. Za negovatelja bolesnika, jer se bori svakoga dana sa besmislom života. Za radnika što svakoga sata daje poslednji atom snage za svoju decu. Nazdravljam svim,, čudacima“ što ostaju da stoje, svoji, ne bojeći se oluja, gromova i kiše. Zahvaljujem svim svojim učiteljima, onima koji su ostali pored mene i onima što me napustiše. To je taj život pun razočarenja, ali i ljubavi, vere i nade u bolje sutra. Svakoga dana je borba, ne protiv drugog, već rat sa samim sobom, a ta bitka se najteže dobija. Živeli i smejte se. Budite dostojanstveni kao šuma, kao stena.
