Док су раздрагани и свечарски расположени полу грађани – полу сељаци вукли пакете, кесе и торбе пуне хране и пића, да би што гозбеније дочекали Нову, ја сам почео да читам Мартина Идна.
После подоста прочитаних књига и минулих лета, зима, пролећа и јесени, сигугуран сам да су два књижевна лика оставила на мене најснажнију стигму, стигматизовала ме за цео мој живот. Павле Корчагин и Мартин Идн. Учени професори књижевности неће се сложити са мном, али тврдим да су у својој суштини та два лика идентична. По упорности, снази воље, идеалима које су имали пред собом. Да, идеалима, не идеологијама.
Све су идеологије на овоме свету лажне и своде се на интересе појединаца или група. Гадим се идеологија. Идеје су нешто сасвим друго.
Сократ није био идеолог, али је живео за своје идеје. Атински држављанин имао би и данас шта да каже било којем грађанину у било којој држави. Жив је јер и сада делује својом мишљу на наше мисли. Био је велик јер га следи мало људи. Сократ је споменик духовне несавитљивости. Данашњи мислилац нема хрбрости да се супротстави једном тиранину, он је свесно ишао против воље тридесеторице тирана, па и против воље масе кад је она била у заблуди. Својом смрћу упозорио је свет колико је мисао опсна.
Сократ значи питање свету. Бог истину поседује, човек је тражи. Сократ је био први филозоф који је осуђен на смрт, и тако наговестио судбину свих који постављају питања о истини. Овако беседи социолог Ђуро Шушњић о Сократу и њговом животу за идеје. Идеја је старија од идеологије, идеја је невинија и чистија од идеологије. За идеје страдају најбољи, за идеологије најгори.
(Сизиф између Буњина и Хесеа )
