Вечерњи сати уторка, шеснаестог дана тек започете године у Власотинцу је било посвећено власотиначком културном посленику Зорану Давинићу, адвокату, књижевнику, вишедеценијском председнику Културно-уметничког друштва и једном од оснивача Књижевног клуба „Росуља“, једном од уредника обновљеног листа „Власина“, покретачу и вишедеценијском организатору бројних културних дешавања у нашем малом, за њега најлепшем граду на свету.
У сали биоскопа чланови Књижевног клуба „Росуља“ и КУД-а „Синиша Јанић“ уприличили су једно несвакидашње, емотивно и људски топло подсећање на живот и рад свог, недавно преминулог председника. У присуству чланова Давинићеве породице, и препуном салом пријатеља, сарадника и поштоваоца из Власотинца и околине изведен је кратки програм као осврт на његово драмско и књижевно дело, нарочито дирљиво због заједничког наступа неколико генерација КУД а. Тиме је исказано поштовање и захвалност за енергију уложену да ова мала варош живи пуним културним животом. Потом су Давинићева кћи Виолета и пријатељи професори Лука Крстић, Жика Шушулић, Славиша Шушулић, директор власотиначке библиотеке Срба Такић и Јасмина Митровић Милчић евоцирали успомене на дане проведене са њим. Прочитан је текст којим се Синиша Павић, наш прослављени сценариста и Давинићев дугогодишњи пријатељ, од њега опростио на дан сахране. Сузе, које су биле неизбежне, ипак ове вечери нису доминирале, већ својеврсна вера у лепоту живота и неуништиви дух људског стваралачког чина који заувек траје у сећањима.
