Загазио у озбиљне године, нагнут над собом у самоћи, не могу да схватим како сам лакомо и неодговорно потрошио најбоље године живота.
На памет ми није падало да ће ми старост и испоставити рачуне. Стар и скрајнут од свега што се догађа око мене, заносим се илузијама да још могу исправити грешке млађих дана.
А онда схватим: заблуда, све је само заблуда, немилосрдно ми се свете године бачене узалуд и у ништа.
Не разумем време у којем још живим. Чини ми се да се све окренуло наглавачке.
Не постоји, или макар ја не видим, ништа вредније чега бих се прихватио, чему обрадовао, оно што бих подржао, поготово на духовно – интелектуалном плану.
Нећу да верујем како ме је време толико много прегазило, безмало самлело.
Невероватно је да су све вредности, пре свега духовне, моралне и елементарно људске, па и божје, постале бесмислене, згажене у блату људске похлепе и интереса појединаца и група моћних.
Свет живи модерно доба препуно гадости, лажи и превара.
Зло се проглашава добрим, неморал моралношћу, лаж истином, а све заједно именује ‘’новом нормалношћу’’.
Сва је прилика да сам остарео у озбиљно болесном времену.
Ноћ без месечине
Небо пуно звезда
Непрестано
Ветар хуји пространством
То еони пролазе небом
Изнад моје главе
Кад чујем људе који се хвале како увек говоре истину, и да је све што кажу истина и само истина, сигуран сам да су патолошки лажови и опсенари, који гурају испред себе озбиљне и крупне личне интересе.
З А П И С И У Т И Ш И Н И Н О Ћ И
