ЛЕСКОВАЦ – ДЕСКА ДЗВИСКИНА. – Жика Дзвиска је живео – ко што ниједан газда у Лесковац неје!
Волеја је кафане и јавне женске, а жену Деску је запостављао и често гу је и с бичеви тепаја. Дзвискини су имали осам коња и Деска ги је водила на реку да ги напоји.- била је ко мушка жена.Често се догађало да Жика отидне у јавну кућу, узме две јавне женске, укачи ги у фијакер, довезе пред кућу и на жену Деску вика:
– Деске, ајде, обучи се – идем да те шетам!
– Јао, Жико – вика Деска – па како ћу ја с ,,певачице“ да се возим по чаршију!
Дзвиска у једну руку држи дизгини од коњи, а у другу руку – манда сс бич и викне:
– Улази у фијакер и седи – кад ти кажем!
Она се укачи у фијакер и ткој се шетав по град – Жика сс јавне женске напред, а Деска на седиште позади – сама!
Жика Дзвиска се разболе – у године кд се мисли да још увек има много време пред нас! А, сс такав живот како га је Жика Дзвиска живеја не може се до – далеке године!
Жика је боловаја три-четри године и умре – 1941. године – таман кад се уфати окупација.
И Деска испуни аманет кој ву је оставија: сви Дзвискини коњи покрише с црни штофови, еднога коња упрегоше у празан фијакер, а остали врзаше за фијакер и ткој су коњи покривени у црно ишли по пратњу све до прво брдо, куде се пут дваја – право за Доњо Јајно, а горе – за Светоилијско гробље и туј се попови укачише у празан фијакер. Јер, у тој време, попови су ишли пешке само до тој прво брдо, па се туј укачив у фијакер и уз брдо се возив до гробље.
Кд Жика Дзвиска умре – Коле Кука је дуго време радеја куде Деску сс коњи и фијакери, па после продадоше и коњи и фијакери….. ,Из књиге БУБЊАРА ИЗ СЛАВУЈЕВ БИОСКОП
