РАДАН ПЛАНИНА – Сaве што је током 22 године живота на Радан планини стицала и улагала у своју кућу, нестало је у стахивито брзом пожару за двадесетак минута, нестао је кров над главом, намештај, успомене, велики део њеног живота, а живела га је с природом и дивљим животињама, углавном.
Zorica Arsić, medicinska sestra: Moj dom, moj život na Radan planini!
У њеном скромном дому, ова увек насмејана жена која је напустила посао више медицинске сестре у здрвсту града Лесковца и отишла да живи на дедовини, угостила је на хиљаде људи из свих крајева Србије и иностранства. Она је била, а надамо се да ће и даље бити, симбол планине Радан, која се протеже на три општине: Бојник, Прокупље и Медвеђа.
Пролећа, лета и јесени посвећивала је туристима и била им неформални и бесплатни водич кроз лепоте и тајне ове питоме планине, али и хировите током зиме, где би остајала сама и прелазила километре, помажући болеснима и обилазећи уснулу планину под снегом, одсечена од цивилизације.
“Иако је било веома тешких тренутака, ја сам муку лечила на свежем ваздуху, дружећи се са природом, којом сам задојена још као мала у родном селу Ивање. Заправо, дисала сам и живела пуним плућима. Радан планина је мој живот”, прича данас за Југмедиу.
Све се прекинуло у трен. Тамо где је била кућа, сада је само згариште. Покушала је да на њему пронађе макар један предмет, али није успела, није остало ништа.
Кућа је изгорела 23. фебруара ове године. Зорица се вратила у Лесковац, али ту је остала само дан, два. Вратила се на Радан. Добри људи су је пимили у свој дом, у коме не бораве током зиме.
“Ја не могу да живим нигде другде осим овде. Покушала сам, но, не могу без Радана. Покушаћу да подигнем нову кућу, али не знам чиме и како јер ми већи део скромне пензије одлази на кредите”, прича још неопорављена од претпљеног стреса и бола у грудима.
SOLIDARNOST Zorica Arsić, čija je kuća izgorela na planini, hoće da podigne novu, ali ne zna čime
