U detinjstvu su nas učili da budemo nesebični, osećajni i da nismo jedini na ovom svetu.
Danas nas uče da se vratimo sebi (ko zna gde smo otišli!), da sebe volimo i da smo sebi najpotrebniji.
Ono što nismo naučili je, (jašta moraćemo sami), kako da u sebi pronađemo ravnotežu, između ja i oni, moje i njihovo, meni i drugima. Kako da se uskladimo, ugnjezdimo i ušuškamo da nama bude dobro kao i društvu kome neizostavno pripadamo.
