Ponovo to radiš. Ponovo sebe kriviš što si mislima udahnuo život kroz reči, teške i bolne, koje povređuju.
Jeste, dan je možda hladan i sumaran, kiša je možda natopila zemlju, možda ti je san utekao, možda su ti noge najednom teške i umorne. Možda ti je samo dosta svega. Možda trenutak ne možes da podneseš, ne umeš, pretežak je dan za tebe, klizi ti sa leđa, noge ti klecaju, a stomak ti se steže.
Čovek si. Kao i svaki drugi na ovom svetu. Od krvi, mesa i savesti.
Ne budi strog prema sebi. Odmori, i težak trenutak, baš kao i onaj najlepši, brzo će proći. Treba samo stisnuti zube i izdržati.
