О ПИСАЊУ . – Појам писати је релативна ствар, за неке је то веома тежак и одговоран посао, док је за друге лак и релаксирајући. Моје поимање је да сви могу да пишу. Најтежи део код писања је, мислим, писање за друге и избор теме. Треба пронаћи оно што ће друге интересовати. Онај ко пронађе праву, интересантну и занимљиву тему већ је остварио половину успеха . А како пронаћи тему? Размишљањем. О чему? О свему. Човек може писати о прошлости, садашњости и будућности. Неки сматрају да се прошлошћу не треба бавити. Ја то говорим у афоризмима, јер је тамо то могуће. На пример: “Ма каква да је прошлост, прошлост је само прошлост“.
Прошлост многи негирају, оспоравају искривљују, омаловажавају, исмевају… По њима као да је није ни било и као да се у њој ништа није дешавало, као да је била сувишна и непотребна. Као да ми нисмо створени рођени и живели у тој прошлости. Као да немамо никаквих сећања и успомене. А неки живе баш од тих сећања и успомена, неки други, пак и данданас уживају благодети захваљујући ономе што се догодило у прошлости. Прошлост је искуство, минули рад, историја и основа на којој почива садашњост. Без добре прошлости нема ни добре и лепе садашњости и будућности. Истина је да живимо у садашњости. Али у садашњости живимо од онога што је остало из прошлости и онога што је створено само данас. У прошлости смо се родили, заљубљивали, стицали знања и пријатеље, имовину, градили и стварали да би смо у садашњости живели. И наше љубави и наша деца и школе које смо учили и фабрике и установе у којима радимо створене су у прошлости. Зато прошлост не треба игнорисати, него из ње учити. Не понављати грешке које смо имали, преиспитивати путеве којима смо ишли и анализирати шта би било да смо другачије поступили. То помаже да схватимо садашњост. Међутим у садашњости не треба бити роб прошлости, већ треба гледати и ка будућности. О будућности се може маштати, претпостављати, желети… Међутим, будућност се може најбоље предвидети на основу догађања из прошлости.
Посматрају се појаве и њихово кретање и на основу тога се предвиђа шта ће се дешавати у будућности. Врши се такозвана екстраполација трендова. Будућност свако, гледајући са свог аспекта, предвиђа на свој начин. Реалисти се осврћу на прошлост, маштари на снове, оптимисти и романтичари на жеље, а развој догађаја се одвија по сценарију који је осмишљен у прошлости и по коме живимо у садашњости. Дакле, прошлост не треба игнорисати. Она је ту као наук, искуство, памћење, основа за садашњост. Садашњост је само данас и основу јој чини прошлост, али у тој садашњости треба стварати и основу за будућност. Будућност ће бити онаква какву јој основу створимо данас. Основа мора бити таква да будућност буде боља од садашњости и ако има и појава у садашњости које угрожавају будућност. Свеједно, да ли блиску или далеку. Зато пишући на било које теме подједнаку важност треба придавати и прошлости и садашњости као и будућности.
Прошлост је створила основу за садашњост, а у садашњости треба стварати основу за будућност.
