LESKOVAC – Članovi Srpske akademija nauka i umetnosti (SANU) iz leskovačkog kraja su akademik, profesor dr Zvonko Marić, akademik, profesor dr Jovan Hadži Đokić, akademik, profesor doktor Goran Stanković i prof. dr Vlada Veljković.
O ovom poslednjem se u Leskovcu skoro ništa ne zna, sem u lekarskim krugovima. On je u SANU primljen pre dve godine. Živeo je u selu Šainovac i u Vučju.
Goran Stanković je rođen u Leskovcu 3. septembra 1962. godine. Predsednik je Evropskog bifurkacionog kluba, vanredni profesor interne medicine i kardiologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, direktor Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije, zamenik šefa poslediplomske katedre kardiologije i član programskog saveta za Doktorske studije kardiologije Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Redovni je član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 5. novembra 2015. godine. Profesor Stanković je autor 152 rada u celini u časopisima indeksiranim u CC/SCI sa ukupnim impakt faktorom 750. Autor je 25 poglavlja u knjigama i monografijama i četiri istaknute
međunarodne monografije iz interventne kardiologije. Radovi profesora Stankovića su, prema prema bazi SCOPUS, do sada citirani 6925 puta, uz h-indeks 33, a prema bazi Google Scholar 9393 puta (h-indeks 38). Bio je član naučnog komiteta 92 međunarodna kongresa i održao 152
predavanja po pozivu na internacionalnim stručnim sastancima, među kojima su kongresi Evropskog udruženja kardiologa, Američkog koledža za kardiologiju i Evropske asocijacije za perkutane koronarne intervencije. Od 2010. godine rukovodilac je naučnog projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije: Neinvazivna i invazivna dijagnostika i perkutano lečenje aterosklerotskih suženja na račvama krvnih sudova (broj ON-175082).
U duhu tradicije beogradske kardiološke škole, prof. Stanković je tokom poslednje dve decenije formirao interdisciplinarni istraživački tim (15 istraživača) u oblasti koronarne bolesti i akutnog koronarnog sindroma. Kroz svoj rad na Klinici za kardiologiju KCS i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, značajno je doprineo izradi brojnih stručnih radova, magistarskih i doktorskih disertacija kolega koji su se bavili raznim aspektima dijagnostike i terapije koronarne bolesti, počev od stres ehokardiografije pa do perkutanih koronarnih intervencija. Njegovi saradnici sa uspehom učestvuju u radu komiteta za nove inicijative mladih interventnih kardiologa EAPCI.
Jedan je od osnivača i član Borda Evropskog bifurkacionog kluba, gde je 2014. godine izabran za predsednika i jedini je Evropljanin koji je član japanskog i indijskog bifurkacionog kluba. Dva Konsenzus dokumenta evropskog bifurkacionog kluba (prof. Stanković je prvi autor u jednom
od njih) inkorporisana su američke i evropske vodiče dobre kliničke prakse (iz 2011 i 2014 godine). Biran je 10 puta uzastopno od 2005-2014. za Elite Reviewer-a časopisa Journal of the American College of Cardiology, IF 19,896 (1% najbolje ocenjenih recenzenata).
Profesor Stanković je 2009. godine bio jedan od dvojice Evropljana koji je dobio najvišu nagradu Američkog koledža kardiologa za doprinos recenzenata razvoju naučno-istraživačkog rada „Simon Dack Award for Outstanding“.
Napomena: Izvor Nova naša reč
Poznati Leskovčani: Akademik prof. dr Zvonko Marić, piše Dragan Stošić
