Велика је заблуда тражити слободу на улици и у гомили. Слобода се носи у себи, или је нема. Слободан сам јер немам узора ни идола. Уникат сам у природи и то ми даје потпуну слободу, не морам је тражити од никог и нигде, носим је у себи. Моја слобода не ограничава и не угрожава слободу било кога у мојем окружењу. Ако би угрозила само једног сићушног мрава на путу, ја више не бих био слободан, био бих роб својих злих порива. Клањам се мраву, пчели, змији, листу што трепери на ветру, клањам се камену и сурим стенама, планинским врховима, потоцима и рекама, дубодолинама и широким равницама, сви они чине моју слободу, дајући јој прави смисао и пуни облик. Слобода је и небо нада мном, плаво или тамно, свеједно је, слобода је и муња из облака, слобода је и топла летња киша, слобода је и зимска вејавица. Слобода је и стајање испод расцвтале трешње и дубоко слободно дисање, како записује Солжењицин. Све остало у вези са слободом, људске су заблуде којима нема краја ни конца.
IZVOR: FB SVETOLIK STANKOVIĆ
