У Народној библиотеци „Десанка Максимовић“ организовано je предавање о учитељу Петру Спирићу, покретачу оснивања Народне књижнице и читаонице 1912. године у Власотинцу.
„Учитељ Петар Спирић био је први председник Управног одбора Народне књижнице и читаонице. У Власотинцу је службовао 52 године. Он је и аутор „Изјаве Власотинчана“, којом је од Берлинског конгреса 1878. године затражено припајање ових крајева Кнежевини Србији. Овај документ потписало је 343 највиђенијих људи тога доба“, истакао је Срба Такић, директор библиотеке.
„Петар Спирић је у Власотинце дошао из Лесковца 1873. године и педесет година провео радећи као учитељ, управитељ и школски надзорник. Имао је значајну улогу у културном животу Власотинца, али је био и велики хуманиста и родољуб у борби за ослобођење од Турака. Учествовао је у балканским и Првом светском рату. Колико су га људи волели и поштовали најбоље сведочи телеграм краља Александра Карађорђевића приликом његовог одласкау пензију“, истакла је Александра Крстић, библиотекарка у Завичајном одељењу.
Говорећи о учитељу Петру Спирићу, вероучитељ и хроничар Драган Видосављевић се посебно осврнуо на његове синове Александра, Луку, Живојина и Уроша и ћерку Мину.
„Најстарији син Александар Лека Спирић је 1900. године као стипендиста српске Владе уписао Шумарску академију у Таранду недалеко од Лајпцига. Након завршетка ове елитне школе постављен је за среског шумара у Рашкој. По завршетку Првог балканског рата постављен је за среског шумара чије седиште је било у згради Среског начелства, садашњој згради полиције у Власотинцу. Српско пољопривредно друштво га је 1909. године изабрало за свог редовног члана. Био је изузетна личност, први школовани шумар у нашем крају, али је погинуо одмах на почетку Другог балканског рата 18. јула 1913. године“, истакао је Драга Видосављевић и додао да се ту нису зауставиле трагедије у породици учитеља Петра Спирића.
„Убрзо почиње Први светски рат. Петров син Живојин погинуо је 4. 12. 1914. године, а син Урош само девет дана касније“, додао је Видосављевић.
По његовим речима, учитељ Петар Спирић је упркос невероватној личној трагедији наставио свој рад пуном паром. Мало се зна да је радио и као терџуман преводећи документа са турског на српски језик.
Организатори предавања су се сложили да Власотинце не сме заборавити значај породице Петра Спирића као породице великих родољуба, културних посленика и школованих људи.
У БИБЛИОТЕЦИ ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ О УЧИТЕЉУ ПЕТРУ СПИРИЋУ
