Непосредно после Другог светског рата један факуултетски обрзован господин обратио се важном државном руководиоцу, учеснику НОБ, иначе без елементарног образовања, са примедбом да необразовани људи не могу да воде државу и њене послове. Држава је сувише озбиљна институција и тражи много знања и умећа, нагласио је факултетлија. На ово му је важан необразован друг одговорио: “Отворићемо много факултета, чак и у већим селима, створити много људи са факултетским дипломама и тако потпуно девалвирати и факултете и факултетске дипломе, а људе који су завршили факултете учинити потпуно безначајним.“
Ова прича показује се тачном у нашем времену.
