LESKOVAC – Dejan Đorđević, profesor, pesnik, književni kritičar, na svom FB često objavljuje izuzetno uspele pesme.
DEJAN ĐORĐEVIĆ: DOBA ZA PESMU
Nije svako doba za pesmu
Svako životno doba
Ni svako vreme
Jer breme koje nosiš
Može biti lako, teško i preteško
Zavisi kako gledaš na stvari
Dok si mlad, jak i čio
Živ bio sto godina!
Bezbroj pesama napisao!
Patio, voleo, plakao, uzdisao!
Tražio smisao , razloge postojanja
Poetiku svoju, pravce i škole!
Neka te svi vole, neka ti se dive!
I tako, godina za godinom, pesma za pesmom, knjige, nagrade i priznanja
U jednom trenutku vidiš
Da su sve to sranja, varke i opsene
Pa, ko sam ja?
Pa, čemu sve ovo?
Pa, može li nešto novo
Drugačije?
Ili sve iz početka?
I onda jednog ponedeljka, utorka, srede, petka, subote ili nedelje
Ne biraš dan, a znaš da su svi na broju
Podigneš revolver, staviš omču oko vrata , odeš da se oprostiš s rekom, jezerom ili morem
U jutarnjim časima ili kasno u noći
U belom odelu, kravati i šeširu
Presudiš sebi, tiho, na miru
Da bi posle tebe oni koji se boje smrti
Umirali glasno nad tvojim pesmama i tvojim životom
Dugo, dugo
Ne sluteći da je to bio pravi trenutak i vreme
Posle koga se ostavlja seme da klija.
Izbor je na tebi
U ovome svetu se ne zna ko će kome ili ko će koga:
„Otac sina ili sin oca“
Može spasiti
„Mir njihovim dušama!“
„Neka im je laka zemlja“!
A, ti koji stariš i ne haješ za priče
O velikanima
U poznim godinama, sakupljač razočarenja i sete
Padaćeš kao dete u blatu
Razmišljajući „o zlatu“ koje osvajaš
I kome si sasvim blizu
Dok ne osetš krizu
I počneš da brljaš
Mešajući poetiku i patetiku
Stilove i škole
Samo da bi se nekome dopao
Da te vole i slave
Jer, iznad tvoje glave, je li
Stoji oreol
Lovorov venac!?
Šta to još imaš da kažeš svetu
A da svet nije čuo
Video ili nije znao?
Možeš da se ponavljaš, plagiraš, blamiraš
Pa, onda, jao, šta mi je to trebalo
Dok te je vreme vrebalo
A nisi vodio računa, nisi hteo ili nisi smeo
Biraj, prijatelju, trideset ili osamdeset?
