Годишња доба нису једнака. Лето траје 93 дана и 1 час и оно је најдуже, а зима са 89 дана и 1 час је најкраћа.
Сваки календар се после 29 година може поново користити, јер се у том циклусу сви датуми и дани у седмици поново подударају.
Прве прогнозе времена у Србији почеле су 1902. године, из Метеоролошке опсерваторије у Београду.
Нормална телесна температура међу сисарима је различита. Највећу има домаћа коза са просеком 39,9 степени целзијусових.
Највеће снежне пахуљице које су падале забележене су 04.децембра.1963 године у Саксонији – Немачка. Имале су просечан пречник од 12 цм а падале су при температури од 2,5 степена целзијусових.
Највећа температурна разлика забележена је у Сибиру и износи преко 107 степени целзијусових (најнижа –70 а највиша 37,7 степени).
Осми август.1972. године је датум забележен као најдуже “продужени дан“. Продужење дана је било 10 хиљадитих делова секунде а дошло је због најснажније буре на површини сунца у последњих 370 година.
Дужина школског часа одређена је тек пошто је утврђено да време од 40 – 50 минута представља максимум времена у коме можемо да се концентришемо на једну материју.
У нашим градовима снег се највише задржавао у Крагујевцу (просечно 40 дана). Следи Ужице са 38 дана.
Највећа зрна града која су падала, забележена су у Немачкој. Величина појединих износила је 25х14х12 цм, а тежина чак и до 1,5 кг.
Ниво Тихог океана је виши од нивоа Атлантика. Њихови нивои се изједначавају само у фебруару месецу.
Далтонизам – неспособност разликовања боја је присутан и код мушкараца и код жена. Међутим 7,5 % мушкараца и 0,1 % жена на земљи су далтонисти.
Повишени крвни притисак је болест нашег времена. Само у Америци од њега болује 25 милиона људи. Од повишеног крвног притиска умре на сваких 25 минута по један болесник.
Висина таласа на Јадрану достигла је највише 7,5 метара, иако у океанима могу да буду високи и до 25 метара.
Разлика између највише и најниже тачке на Земљиној површини износи 19 хиљада метара, што и није много када се зна да полупречник екватора износи 6378 км.
Јапан је формирао град науке који се зове Цикуби. Ту је смештен Токијски универзитет, истраживачки институти и нека предузећа високе технологије. Заузима површину од 28500 хектара и у њему ради 6500 хиљада истраживача, од којих је 2500 хиљаде доктора наука. Град може да прими 220 хиљада становника (научника, стручњака, студената, службеника и друго). У пројекат је уложено више од 10 милијарди долара.
Управитељство вароши Београда Јануара 1489. године имало је 61 службеника и то: управитељ, 5 чланова управе, секретар, 2 писара, 2 практиканта, рачуноводитељ, 5 кварталника, буљубаше (четовође), апсанџија, 40 пандура пешака, и 7 пандура коњаника.
Славни црногорски писац, ратник и војсковођа, Марко Миљанов, научио је да чита и пише у својој 50-ој години живота. Написао је књигу ‘’Примери чојства и јунаштва’’, “Племе Кучи“ и “Живот и обачаји Арбанас“.
Током 21. века оцењује се нестаће око 6000 старих језика, јер их говоре само стари људи из појединих етничких група.
ИЗВОР: фб Драгомир Радовановић
