“Kad bih mogla da biram mesta, to ne bi bila ona o kojima svi saniaju. Bila bi to ona neznana i još uvek neotkrivena. Sebično moja.
Kad bih mogla da biram sreću, ne bih birala onu što se čeka i koja se meri trenucima ushićenja. Birala bih onu koja traje odsustvom nesreće i koja može da se razvuče na dane mira, po kojima se pamte godine.
“ Kad bih mogla da biram čoveka, ne bih ga birala samo po vrlinama. Birala bih ga i po slabostima koja opominju i navode me da bolje vidim to što gledam, da više osećam, saosećam, predosećam…
Kad bih mogla da biram osećanja, odustala bih od onih kojima moglu uvek da ovladam. Birala bih ona nepredvidiva koja ponekad obuzmu mimo volje, koja prociste i podsete da si ipak samo čovek.
Kad bih mogla da biram vreme, nikada ne bih izbrala neprolaznost. Birala bih samo one trenutke u vremenu u kojima su se sabila sva moja čekanja, nade, verovanja…
I to baš one, koje nisam znala da odaberem kad je trebalo da ih prepoznam. Koji su mi izmakli jer nisam ni slutila da neću imati još jednu šansu.
