Drainčevi pesnički susreti su pokrenuti 1966. godine i održavaju se u čast Radeta Drainca, pesnika, pripovedača, romansijera, esejiste i novinara. Rade Drainac (pravo ime Radojko Jovanović) je rođen u selu Trbunje, kod Blaca 1899. godine.
-
Predstavljanje njegovog života i dela čine okosnicu ovog trodnevnog festivala, koji svake godine svoj sadržaj nadograđuje i upotpunjava. Uporedo sa ovim festivalom, uspomena na Drainca se godinama unazad oživljava zahvaljujući skladnoj saradnji institucija kulture iz Prokuplja i Blaca, kojoj sam tokom ovog gostovanja, i sama svedok.
-
Interesantantan je podatak da je u Prokuplju napravljena spomen soba posvećena Radetu Draincu, u kojoj se nalaze njegovi autentični zapisi, sabrana dela, fotografije i nekoliko ličnih predmeta.
Ni njegova zavičajna kuća u selu Trbunju se ne prepušta zubu vremena, već se redovno održava i obilazi tokom različitih kulturnih manifestacija, kakvi su i Drainčevi susreti. Ispred kuće čita se poezija Radeta Drainca, a pesma „Nirvana“, u kojoj je opevao čežnju za zavičajem stihovima „Hteo bih samo u rodnom kraju da odem što pre i da umrem tamo, zaboravljajući sve“, jedna je od rado obavezujućih.
-
Čitanje autorske poezije učesnika festivala, dodela nagrade „Drainac“ za najbolju knjigu, obilazak pomenutih spomenika kulture Radeta Drainca, uključujući i spomen bistu na brdu Hisar, naučni književni paneli, poseta muzejima, bibliotekama i kulturnim centrima deo su bogatog programa organizatora, Narodne biblioteke „Rade Drainac“ u Prokuplju, sa neumornim Draganom Ognjanovićem koji koordinira festival.
Umetničke boemske sedeljke u kafani „Varoški sokak“ su svojstven „hajlajt“ Drainčevih pesničkih susreta. Jer kako iskrenije i verodostojnije odati poštovanje jednom pesniku boemu, ako to i sami ne doživimo. Na tim boemskim sedeljkama možete upoznati zanimljive i višestruko talentovane ljude, kao što je Sidja, vrsni recitator i kantautor, između ostalog.
-
Ove godine je po prvi put u oviru festivala otvorena i jedna izložba, a radi se o književniku i slikaru Mići Milenkoviću, članu Udruženja književnika Srbije koji živi i stvara u Beogradu, a inače je rodom iz Kuršumlije. Ostali književnici iz pomenutog UKS, koji su takođe gostovali na ovom festivalu (Bratislav Mladenović, Milan Lukić, Vidak Maslovarić) prezentovali su Književne novine čiji su takođe i članovi redakcije.
Kada sam već pomenula umetnike kojima se ovaj kraj ponosi, upečatljiv utisak na mene je ostavio i Ratomir Timotijević – Tim, koji na mnoge načine podržava kako festival, tako i topličke umetnike. Sasvim zasluženo, prvog festivalskog dana je dobio priliku da po svom afinitetu pripremi scenario za sesiju „Tim i prijatelji“, gde je predstavio svoje prijatelje umetnike iz različitih gradova Srbije.
-
Za kraj, dala bih osvrt na ovaj festival i iz ugla svoje profesije, a to su PR i marketing. Festival je organizovan uspešno i medijski je to dobro propraćeno. Institucije kulture su uspele da pronađu njegovu jedinstvenost, poštovanje lika i dela Radeta Drainca, oko koga se otvaraju mogućnosti da se ta lična priča („storytelling“) Prokuplja dopričava novim poglavljima i detaljima.
Na neki način, ako Prokuplje posmatramo kao turistički proizvod, on je praktično brendiran preko Radeta Drainca, na sličan način kao što su to mnogo razvijeniji gradovi učinili za svoje pesnike. Ljubljana za Prešerna, Dubrovnik za Gundulića, Madrid za Lorku, itd…
-
Ako ste kao ja, prolazeći magistralnim putem kroz Prokuplje, pomislili da je to još jedna od kulturno praznih varošica, pocenili ste ga. Mi generalno, prilično često podcenjujemo sve što je van centralne Srbije, zato što o tome nemamo informacija. Zbog svoje ili tuđe (ne)odgovornosti. Ali što više otkrivate istorijske, umetničke i turističke detalje skromnih varoši, više ih volite, pa samim tim i Srbiju. Tokom ovog festivala, shvatila sam da je lokalni patriotski ponos, nasuprot stidljivosti koja potiče od ekonomske nerazvijenosti, upravo ono što je važno da biste bili prepoznatljivi po nečemu.
-
Sa aspekta odnosa sa javnošću, ovde ima prostora za internu saradnju u okviru mreže srodnih kulturnih institucija u Srbiji. Najčešća praksa je da mali gradovi pozivaju uspešne književnike. Ali treba dati značaj i vidljivost pesnicima južno od Beograda da predstave svoj rad, istaknute stvaraoce iz svog okruga, kulturne institucije, spomenike, festivale itd. Iznenadili biste se kakva poezija tu nastaje i kako se neguje kultura kazivanja stihova.
