БОЈКОТ. –Моја породица је прво одлучила да бојкотује трговинске ланце. Марже су им безобазно високе па смо решили да им покажемо свога бога. Престали смо да идемо у продавнице и да видиш, ништа нам није фалило, а у новчаницима нам остаде прилична сума.
После смо једногласно одлучили да бојкотујемо бензинске пумпе. Нећемо купити ни литар бензина, јер му цена сваког петка скаче. Плаћамо најскупље гориво у Европи и ред је
да томе дође крај. И тај бојкот нам је успео, возили смо док је бензина било у резервоару, а после смо свуда ишли пешице. Уштеда беше поголема.
Трећи бојкот нам је најтеже пао, али се просто морало. Решили смо да свој стан одјавимо са електричне и комуналне мреже, јер су рачуни које нам шаљу из месеца у месец све већи. Уместо струје користићемо свеће, а грејаћемо се на дрва и отпатке од хране, одлучили смо. Треба ли да напоменем да смо истовремено почели да бојкотујемо интеренет и мобилну телефонију, ако су они лихвари из телекома мислили да могу да нас уцењују скупим пакетима, грдно су се преварили.
Ту се нисмо зауставили већ смо кренули у бојкот спортских и културних манифестација. Човече, колико само коштају карте позориште и биоскоп, па то стварно није нормално. Наша нога тамо неће да крочи све док се не уразуме и схвате да је ово Србија а не Шајцарска.
Може се рећи да нам се бојкот осладио јер смо одлучили да више нећемо куповати ни гардеробу. Подигли мангупи цене до неба, а продају нам крпице из Кине и Вијетнама. Е, па неће моћи, носићемо оно што већ имамо и готово.
И ево, могу да вам се похвалим да је наш потпуно успео.
Откад бојкотујемо живот никад боље нисмо живели.
