Често користим за своју родну кућу израз ВИЛА. Нисам ништа погрешио, нити је то надмено, већ напротив користим најисправнији назив.
Мислим да греше ови што вилама називају луксузне куће по Дедињу, и уопште по градовима у елитним четвртима. То нису виле то су палате. Значи, слободно ваше сеоске куће и викендице зовите вилама јер је то исправно. А да ли сте ви који имате овакве куће виша класа? Привилегија је људи који живе на селу или у природи, ван урбаних средина – па сами процените јесте ли виша или нижа класа. 
Vila (lat. villa — seoska kuća; dem. od vicus — selo, zaselak) je tip antičke rimske kuće za stanovanje podignute u prigradskoj zoni ili u prirodi. Vila je originalno bila kuće za odmor više klase u antičkom Rimu. Od doba svojih početaka u vidu rimske vile, ideja i funkcija vile su u znatnoj meri evoluirali. Nakon pada Rimske republike, vile su postale mali farmerski objekti, koji su u sve većoj meri bivali utvrđeni tokom kasne antike, a ponekad su bile prenete u crkvenu svojinu, gde su korišćene kao manastiri. Zatim su one počele da postepeno dalje evoluiraju tokom srednjeg veka u elegantne seoske kuće više klase. Od XIX veka termin vila se koristi kao opšti naziv za slobodnostojeće kuće za stanovanje u prigradskoj zoni.[1] U modernom govoru, „vila” se može odnositi na razne tipove i veličine stambenih objekata, u opsegu od prigratskih polu-odvojenih dvostrukih vila do rezidencija na interfejsu divljine i urbane sredine.
