Danilo Kocić, novinar: Jedna priča i više života

Прича о Лесковцу је, углавном, историја наде и – бола. Тешко је описати живот једнога краја, јер се не смеју да забораве сузе у којима су испричане тужне странице не само Лесковца, него и Србије. На Балкану, где се укрштају многи светови, Лесковац је доживео и своје тзв. “златно доба”, али и историју највеће туге, савезничко бомбардовање 1944 које је деценијама била тзв. “табу тема” и НАТО агресу. Превише за један обичан људски век и град на обалама реке Ветернице. Због тога, и када би се написало све што се зна о овом крају југа Србије, речено би само – премало.

Прича о Лесковцу је истовремено и историја знаменитих личности овога краја, али су неки заборављени иако су годинама, а појединци и деценијама, проносили славу места у коме су први пут заплакали.

У опширној студији (хрестоматији) којој наденух именослов “”Лесковац: другачији од других – време, људи, догађаји)” наставио сам, заправо оно што сам одавно започео у студији (хрестоматији) у два тома: “Лесковачки писци – трагови и трагања” и “Лесковачки писци и њихово доба” , али и у другим радовима који су део моје библиографије.

У историји литературе, Лесковац је (не)намерно скрајнут. Између два светска рата овде су живели и радили писци чија су дела, ван сваке сумње, у самом врху наша књижевне радионице. Поменимо, на пример, само име др Жака Конфина, али не треба сметну из видокруга ни друге ауторе-ствараоци између два светска рата. чији су дела била предмет и нашег интересовања протеклих деценија.

После Другог светског рата, огласили су се појединци који су написали заиста вредна дела, али су и они (не)намерно скренути са књижевне мапе Србије. О томе сам писао у поглављу “Лесковачки писци после Другог светског рата”.

Лесковац, нажалост, мало зна о академицима пореклом из овог “завичајног круга”, изванредним научницима, чији су радови цитирани у најугледнијим светским часописима.

Такође, Лесковац може бити поносан на бројне докторе – председнице Подружнице СЛД. Наравно, у Лесковцу су радили и други изузетно познати лекари, који су се бавили и књижевним стваралаштвом.

Ова најновија књига је само исечак из богатог мозаика који чине не само познате личности, него и о колективима који су били и раније премет мога интересовања и део богате литературе.

Коначно, не треба сметнути с ума ни бројне листове и часописе (Наше стварање ) или (Лесковачки зборник) најстарије часописе у граду, у којима су такође исписане странице прошлог, али овога времена. Истакнуто место имају, “Задужбина Николаја Тимченка” и Легат који ниси његово име“ и сви су они доказ да је овде било и да има људи вредни сваке врсте искреног поштовања.

Због тога сам уверен да ће неко други, у неком другом времену, много боље, садржајније и целовитије, исписати историју лесковачког сваколиког, посебно књижевног корака, и тако потврдити давно изречену оцену да се и у унутрашњости стварају дела вредна дугога трајања.

Литература коју наводим само је још једна потврда да је вредело уложити енергију да се отргну од заборава догађаји и изузетни појединци прохујалих дана, али и нашега доба.

ДАНИЛО КОЦИЋ: ЛЕСКОВАЦ – ДРУГАЧИЈИ ОД ДРУГИХ (1878 – 2024)

Данило Коцић

ИЗВОР И ЛИТЕРАТУРА:

Данило Коцић: Лесковачки писци и њихово доба (Лесковац 2021)

Данило Коцић – Википедија

Данило Коцић: Лесковачки писци – трагови и трагања, први том

Данилo Коцић: Лесковачки писци – трагови и трагања, други том

Данило Коцић: Лесковачки говор међу дијелектима српскога језика

Данило Коцић: Панорама лесковачког песништва (1944 – 2014. године)

Данило Коцић: Хумор у делима лесковачких писаца

Данило Коцић: Брислав Здравковић: “Тренуци лирике“, живот и мисао

Данило Коцић: Изабрани списи – Од “Измаглице” (трилогија – романи) до “Аутобиографије“