Данило Коцић, новинар: Лесковачки писци – библиографије и коментари (1878-2018)

Loading

ЛЕСКОВАЦ – Књига Лесковачки писци – библиографије и коментари 1878-2018 (Лесковац 2019) обележила је 2019. године стваралаштво Д. Коцића, новинара и публицисте, аутора двотомне студије-хрестоматије Лесковачки писци – трагови и трагања (више од 1400 страна, Лесковац 2015, 2016), али и аутора више књига – романа, прича, песама и афоризама под заједничким насловом- Изабрани списи: сликање меморије (860, страна, Лесковац 2016).

Видите комплетну публикацију Лесковачки писци – библиографије и коментари (1878-2018), у PDF формату о в д е:

Данило Коцић: Лесковачки писци – библиографије и коментари (1878-2018)

Данило Коцић: Изабрани СПИСИ – сликање меморије

Данило Коцић: УМЕСТО УВОДА

Лековачка књижевност и публицистика од краја XIX века, односно од ослобађања од Турака, до данашњих дана, предмет је ове књиге – трећег издање раније студије Лесковачки писци – трагови и трагања (Лесковац 2015, 2016).
Дело се појављује под именословом Лесковачки писци: библиографије и коментари (1878–2018) чиме сам желео најдиректније да укажем на саму његову суштину, вредности и значај за историју књижевности и публицистике. Концепцијски је другачија од претходних издања, јер су имена аутора поређана азбучним редом, без поделе на – писце, критичаре, историчаре и публицисте.[1]
Подсетићу на оно што је већ казано у уводнику претходних књига. За историју лесковачког песништва посебно је била значајна 1977. година. Тада је Културни центар (директор мр Слободан А. Младеновић, главни и одговорни уредник Борислав Здравковић) објавио Песмопис, лесковачки песници 1945-1975 који је уредио и предговор написао Мирослав Миловановић, професор. Та збирка се и данас, без обзира на неспорне слабости, може сматрати за најбољу панораму лесковачког песништва.
Најбољу, најцеловитију анализу лесковачке књижевности XX века, написао је  Драгољуб Трајковић, правник и један од најобразованијих Лесковчана минулог столећа. Његов Преглед лесковачког књижевног ствалашатва незаобилазна је литература за било коју озбиљнију анализу. Због тога се појава овог дела 1973. године, као посебне едиције Нашег стварања (уредник Томислав Н. Цветковић), може сматрати изузетним догађајем, јер је реч о студији која иде у ред најбољих, највреднијих остварења, која су настала у Лесковцу. Верујем, међутим, да у време појаве Прегледа лесковачког књижевног стваралаштва ни аутор, ни уредник тог посебног издања Нашег стварања, нису ни били свесни његовог значаја.
Ова моја књига рађала се из протеста, али уз много наде; рађала се јер сам хтео, иако свестан своје недовољне упућености у све тајне лесковачке литературе, па и недовољног знања у писању овако обимних дела, да се као човек овог временског теснаца, макар делимично, одужим вредним, упорним људима, који су живели у другим временском простору. Истовремено настала је из жеље да прибележим, макад узглед, у фрагментима, који камичак сјаја о људима, писцима, и не само њима, који и данас стварају, каткад потпуно заборављени или врло мало признати у средини којој су поклонили најлепше године и своје најлепше снове. Књига је писана и са надом да ће некима послужити као подстрек да се лате тог заносног, лепог трагања за нечим што се зове – литература. Бити сам, одвојен од свакодневне галаме, од људи, некима се може учинити највећом казном. Али бити сам, и то поклоњено време даривати неком другом животу, била је моја највећа снага која ме је и нагнала да истрајем у овом послу. Писање – давно сам чуо и прибележио – писање је дело усамњених људи. Самоћа се дружи са надом да ће тај тренутак бити наше једино – вечито трајање![2]
Лесковачки писци: библиографије и коментари (1878–2018), измењено издање раније објављене двотомне студије Лесковачки писци – трагови и трагања (Лесковац (2015, 2016) није, наравно, само моје дело. Могло би се рећи да је и понајмање моја рукотворина.
Ако се пажљиво чита, а верујем да ће је многи тако и читати, лако се може уочити, као на брисаном простору, да ми је у овом подухвату богата литература била највећи савезник. Ако човек жели да буде довољно искрен и ако жели да буде део оваквог пројекта, природно је што је своје савезнике морао да тражи у књигама које су створене пре десет, двадесет, па и стотину година. И не само у књигама, и не само у периодици, и не само у затуреним белешкама. Дабоме, највише тамо, али за овакву врсту подухвата потребно је све то и много више од тога.
Оно најважније – уз свакодневни, упорни, систематски рад – остаје ипак тајна сваког аутора. То је та шифра која може да доведе до успеха. Тај део стваралачког чина је – само мој! Трагање, одабир литературе, процена вредности сваког податка, критички осврт на време, људе и догађаје, дело су којим се сваки аутор књиге може без остатка да прикаже свима – и добронамернима и осталима. Ти остали су, знам из властитог искуства, драгоценији, важнији саговорници, јер ионако аутор верује – ма колико био самокритичан и склон реалности – да је написао добру књигу. Јер, да није тако, оне не би ни настајале! У писању оваквих књига, и то свакако треба казати, није довољна само ауторова жеља, па ни обимна литература (али су то, свакако, предуслови без којих се тај наум не може остварити); нужна је и нека врста интелектуалне дрскости да се на све изазове који се намећу дају одговори ,,отворених очију’’. Дабоме да је и то само део, али важан део, посла, а све остало је – мукотрпно истрајавање!
Могао бих да закључим, без лажне скромности, да сам у овој измењеној, преуређеној студији Лесковачки писци: библиографије и коментари (1878-2018) омогућио прегледнији увид у књижевно и публицистичко стваралаштво лесковачких аутора.[3]
[1] Напомена: Лесковац  је ослобођен од Турака 11. децембра 1877. године.
[2] Видети двотомну студију Лесковачки писци – трагови и трагања, Лесковац (2015, 2016)
[3]Аутори (писци, књижевни критичари и публицисти) поређани азбучним редом (наведени најважнији подаци из библиографије уз краће анализе њихових најважнијих дела).

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor

Discover more from Medija centar 016

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading