Данило Коцић, новинар: „Лесковачки писци – трагови и трагања“ – Бег од ћуталишта

Loading

ВЛАСОТИНЦЕ – Недавно је у лондонском „Гардијану“ објављен чланак о малој издавачкој кући са Исланда која своје наслове штампа у само 69 примерака и представља их публици искључиво у ноћима пуног месеца и на крају свечане промоције спаљује непродате примерке. Писац Драгур Хјатарсон и уметник Рагнар Хелги Олафсон основали су издавачку кућу „Месец“ и то после расправе о рукописима за које су знали да су квалитетни, али да не постоји шанса да икада буду објављени. Непродати примерци спаљујућу се уз дужно поштовање користећи као гориво искључиво првокласни француски коњак (Вуле Жунић, Политика, 17. јун 2017).
Писање је у најмању руку тиха мелодија, корак у безвремене сенке и, можда, магичну топлину неба.
Крај овога месеца мирише на пролазност, а док пишем имам повремено утисак да сам „изгубљен у провинцији времена“.
Тек повремено стиже глас, јасан, топао и убедљив.
Огласих се, јер сам себи изгледао некако затурен, као и моји рукописи.
Напуштен и запуштен у самовању, али занет над својим инатом и започетом, а недовршеном књигом којој наденух једноставно, нимало оригинално име „Изабрани списи – сликање меморије“.
Ова, али и све друге моје књиге, попут двотомне студије (хрестоматије) „Лесковачки писци – трагови и трагања“, рађале су се уз много наде; рађале су се јер сам хтео, иако свестан несавршености свога занатског умећа, да се као човек овог временског теснаца, макар делимично, одужим вредним, упорним људима који су живели у другом временском простору.
Одласци без враћања су део људских судбина. Тако се ствара својеврсни „одбегли именик“ (како би рекао академик Миро Вуксановић – „Семољ земња“).
Ове моје књиге су, надам се, својеврсни бег од ћуталишта, заборавности и нехаја.
Петак увече, (када промовишемо моја дела), како би рекао Владимир Скочајић, време је када се, заједно са кошуљама и хаљинама, најчешће пегла – нада!

(Данило Коцић, Лесковачки писци – трагови и трагања и Изабрани списи – сликање меморије (Лесковац 2015, 2016), завршна реч – промоција, Народна библиотека „Десанка Максимовић“ – Власотинце, 30. јун 2017)

 

 

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor

Discover more from Medija centar 016

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading