ДАДИНЦЕ – Песма “Неје, неје, неје ми жал што с’м стар!” – написана у касну јесен далеке 1968. када сам закорачио у прве “зреле године живота”. Деветнаеста!
ДАНИЛО КОЦИЋ: НЕЈЕ, НЕЈЕ, НЕЈЕ МИ ЖАЛ ШТО С’М СТАР!
Виноград далек к’о век мој тужан
Ал’ и умилан, леп к’о мајски д’н
Болим ме срце к’д помислим
Што ћу једнога д’на да будем с’м.
Ал’ комшика моја к’о суза чиста
Умилна, лепа к’о мајски д’н
Боли ме глава к’д помислим
Што морам да спијем с’м.
Питам је уз црвено вино дадин’чко
Д’л мисли на зиму, пролеће, јесен и лето
Умилно се смеје, ти’о орати:
„Еј, комшијo, све је проклето!“
Збуни се, које да прозборим
Она ме гледа с’с очи зелене
А ја застадо па ти’о шапућем
Д’л би тела да побегне за мене!
С’м с’ тебе ‘оћу да спијем
На татка и мајку нећу да зборим
Срце ми лудо од вино казало
Да с’м тебе, тебе, тебе волим!
Уз црвено вино, моје, дадин’чко
И комшику лепу к’о мајски д’н
Проведо ти т’кој цел’ живот
И неје, неје, неје ми жал’ што с’м стар!
Данило Коцић
П.С.
Дадинце је мој родни крај!
