ЛЕСКОВАЦ. – Лесковачки писци после Другог светског рата – избор.
ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА:
Данило Коцић: Лесковачки писци – трагови и трагања, I тим
Данило Коцић: Лесковачки писци – трагови и трагања, II том
Лесковачки писци и њихово доба, I-II том
Данило Коцић: Лесковачки писици после Другог светског рата
КРАТАК ПРЕГЛЕД
Крајем седамдесетих година XX века, посебно у време појаве познате антологије песама Песмопис, јавила се група младих талентованих писаца, који су наредних година, све до краја XX и почетком XXI века покушали да се наметну бројним песничким збиркама, али и прозним радовима, а неколико писаца постали су препознаљиви и изван Лесковца.
Покушали смо да представимо готово све ствараоце, посебно оне који су не само бројем објављених књига, него пре свега уметничким дометима свога стваралаштва, скренули пажњу шире читалачке јавности.
Занимљиву оцену о лесковачком стваралаштву дао је Станко Миљковић[1] у књизи Записи у времену.[2] Миљковић у посебном одељку књиге под назнаком Лесковачко књижевно стваралаштво од ,,Песмописа’’ (1977) до данас’’[3] подсећа да је ,,… већ 1877. године у Лесковцу почео да излази часопис ,,Црквени гласник’’, чији је власник и уредник био свештеник Димитрије Н. Алексић. У том часопису, поред свештеника Алексића, прве песме почео је да објављује Владимир Петровић. Већ 1905. године почео је да излази дечји лист ,,Ђачки напредак’’. Године 1920. покренут је недељни лист ,,Лесковачки гласник’’, чији је дугогодишњи уредник и сарадник био Сретен Динић, у оно време водећи лесковачки интелектуалац. Године 1933. почеле су да излазе и ,,Недељне новине’’, које су доносиле песничке радове првих лесковачких песника. У то време, песме су објављивали Сретен Динић, Фреди Фазловски, Добривоје Каписазовић, Милун Милатовић, Спасоје Стојановић, Радослав Димитријевић, Григорије Гљебов, Драгутин Ђорђевић, Ратко Павловић и други.
(…) Све до 1975. године није било озбиљнијег покушаја да се књижевно стваралаштво Лесковца естетски нормира и извреднује за протеких 25 година постојања. Тек 1975. године тог посла се прихватио Мирослав Миловановић и његова антологија под називом ,,Песмопис’’, као вредна свеска Нашег стварања, угледала је светло дана 1977. године. (…) Иначе, у овом Миловановићевом ,,Песмопису’’ заступљено је 47 песника различитих песничких вокација. На ударном месту ове антологије штампана је, и то крупним курзивом, песма Радослава Шушулића под називом ,,Грађанину света’’. Ради се о песми која је лоша и типичан је (школски) пример удворничке поезије. У то време Р. Шушулић је, судећи по јединој до сада објављеној збирци песама ,,Нишан на лобањи’’ имао засигурно далеко боље песме, но није тешко сетити се зашто је ова песма стављена на ударно место. Наиме, њоме се, поред политичке проходности књиге, обезбеђивала добро осмишљена одбрана од будућих могућих идеолошких тумачења и анализирања. Практично, ова песма је била заштитни знак и гаранција идеолошке исправности саме антологије. Сам Мирослав Миловановић на крају предговора поштено каже да ова антологија није имала претензије на студиозност и аналитичност, већ је, каже, то више напор да се успостави контакт између читалаца и аутора, и од заборава отргну тренуци поетских светлости.
Још пре појаве лесковачког ,,Песмописа’’, у јубиларном броју краљевачког ,,Октобра’’ представљен је шири круг прозних писаца из унутрашњости Србије. Лесковачки писци су тада заступљени поезијом Томислава Н. Цветковића, Борислава Здравковића, Радета Јовића и Милана Филиповића. Исто тако у крагујевачким ,,Корацима’’ из 1973. године били су представљени Борислав Здравковић, Томислав Н. Цветковић и Велимир Хубач. Нишка ,,Градина’’ је крајем 1983. године означила ,,Књижевни тренутак југа Србије’’, а у овом избору су представљени песнички радови Томислава Н. Цветковића, Николе Цветковића, Драгана Радовића, прича Љубе Стојановића и есеј Николаја Тимченка. С јесени 1984. године у прокупачком часопису ,,Ток’’ објављен је избор прозе јужне Србије уз напомену селектора Саше Хаџи Танчића и Воје Красића да се приповетка на југу Србије ,,споро рађала’’ и доста дуго сазревала’’, што би могло да се односи и на заступљене лесковачке писце. Тако је у поменутом часопису Томислав Н. Цветковић заступљен причом ,,Барба Стипе’’, Раде Јовић поетским текстом ,,Скица за једну улицу’’, а Ненад Кражић цртицом из студентског живота ,,До следећег сусрета’’.О књижевним токовима на југу Србије писао је и др Зоран Чановић, (издање ,,Наше речи’’ из фебруара и марта 1985. године). У свом културолошком тексту, З. Чановић говори о значају сарадње у периодици југа Србије, што по њему знатно доприноси бољем упознавању читалаца са збивањима у књижевности на ширем подручју Србије и омогућује критичко вредновање уметничких домета литературе која није без одређене традиције. У свом раду, он се бави и естетском анализом песама појединих аутора за које се определио, истичући допринос тих аутора завичајној, а и српској литератури.
У ослобођеном Лесковцу први је запевао Добривоје Каписазовић. Али његова песма била је ламент над градом који је ојађен не само тешким бомбардовањем већ и многим жртвама које је принео окупатору и његовим помагачима. Стога клима (у граду) на Ветерници под Хисаром није дуго могла да буде погодна за какво озбиљније књижевно стваралаштво, ,,иако су одмах преузете извесне акције у правцу стварања колико-толико повољних услова за културни живот у граду.[4]
У ,,Прегледу лесковачког књижевног стваралаштва’’ Драгољуб Трајковић, констатује да се, срећом, још у октобру 1944. године Лесковчанима нашао при руци лист ,,Наша реч’’, који је те године почео да излази на слободној територији, окупивши око себе и неколицину људи који су се у новинарству огледали и пре рата. Као и доцније, ове новине су од првих дана свога постојања указивале гостопримство многима који су желели да се изразе у песми, причи, књижевној рецензији или фељтону.[5]
(…) Фебруара 1945. године отворен је Народни универзитет и на њему одржана прва предавања. Године 1948. ударени су темељи и лесковачког Народног музеја, који је убрзо постао главни ослонац и подстрекач научне делатности ширег подручја, у првом реду обраде целокупне прошлости лесковачког краја, и у коме је дуго била сконцентрисана главна издавачка делатност града. Од 1950. године музеј покреће и своје посебне библиотеке (…), а 1961. издаје свој годишњак ,,Лесковачки зборник’’…[6]
Много је важније, међутим, што је у Лесковцу још од 1953. године почео да излази часопис ,,Наше стварање’’ који је временом окупио ,,велики број сарадника из града и осталих места наше земље’’ и ,,повезивањем са сличним публикацијама умногоме непосредно утицао на развијање стваралачке климе, потпомогао вредне иницијативе и доприносио афирмацији истинских вредности наше средине’’.[7]
(…) Поред литерарних дружина по лесковачким школама, у којима се окупља велики број љубитеља литературе, од 1958. године у Лесковцу је неко време постојао и Клуб писаца при Радничком универзитету. Нешто доцније, јавља се и клуб при Народном универзитету у Вучју, као и Клуб младих списатеља ,,Сневање’’ у Брестовцу. [8]
За историју лесковачког стваралаштва од изузетног значаја је појава „Прегледа лесковачког књижевног стваралаштва“ Драгољуба Трајковића (Наше стварање, Лесковац 1973) и „Песмописа“ (лесковачки песници 1945-1975) Мирослава Миловановића (Лесковац 1977). У „Прегледу…“ је дата детаљна панорама лесковачаког стваралаштва, посебно између два светска рата, али и од 1945-1973. године. Са друге стране, Миловановић је у предговору „Песмописа“ („Уместо на маргинама“) дао занимљиву и више него прецизну оцену актуелног стваралашког тренутка, али и ранијег периода..
[1] Станко Миљковић, новинар и писац (1948, Велико Војловце, Лебане).
[2] С. Миљковић, Записи у времену, Удружење писаца општине Лесковац 2002.
[3] Овај чланак – осврт, први пут се појавио у Нашем стварању, бр. 3, Лесковац 1977.
[4] Д. Трајковић, Преглед лесковачког књижевног стваралаштва, стр. 51- 120.
[5] Д. Трајковић, Преглед…, стр 51.
[6] Исто, стр. 51.
[7] Д. Трајковић у фусноти даје следеће објашњење: Томислав Н. Цветковић у чланку Литература 1969 (Наша реч, 16. јануара 1970).
[8] Исто, стр. 56.
НАПОМЕНА: ВИДЕТИ ЛЕСКОВЧАКИ ПИСЦИ И ЊИХОВО ДОБА:
„ЛЕСКОВАЧКА КЊИЖЕВНОСТ ПОСЛЕ II СВЕТСКОГ РАТА (107-731)“
- Баљозовић Велибор (109)
- Белић Јован (111)
- Блажић Славица Беба (110)
- Богдановић Радунка (115)
- Божовић Баторовић Верица (119)
- Божовић Милан (127)
- Борчић Сања (131)
- Бошковић Добривоје (133)
- Бошковић Ивана (156)
- Бранковић Драгутин Гиле (158)
- Букелић Јован (160)
- Васић Живко (167)
- Величковић Драган (168)
- Величковић Миодраг (171)
- Величковић Новица Позни (173)
- Вељковић Властимир (177)
- Веселиновић Светозар (183)
- Вучковић Љиљана (186)
- Горановић Миодраг (188)
- Грујић Виолета (193)
- Грујић Радиша (194)
- Дабић Татјана (195)
- Давинић Александар (197)
- Димитријевић Милан (202)
- Димитријевић Јован (199)
- Димитријевић Наташа (207)
- Димитријевић Сава (220)
- Динчић Љубиша (221)
- Дојчиновић Душан (228)
- Дојчиновић Михајло (230)
- Ђермановић Мира (237)
- Ђокић Небојша (240)
- Ђокић Цака (245)
- Ђорђевић – Стојановић Тамара (247)
- Ђорђевић Дејан (249)
- Ђорђевић Марина (263)
- Ђорђевић Љубица (265)
- Ђорђевић Срђан (266)
- Живковић Љубомир (268)
- Здравковић Борислав (269)
- Здравковић Миодраг Драган (283)
- Златковић, Саша (290)
- Зоричић, Драгана (291)
- Истатковић Војислав (292)
- Јанаћковић Љиљана (298)
- Јанковић Јелена (301)
- Јанковић Снежана (303)
- Јањић Љиљана (305)
- Јањић Снежана (311)
- Јовановић Зоран (315)
- Јовановић Зоран Јајински (325)
- Јовановић Марина (338)
- Јовић Раде (329)
- Јовић Х. Ана (337)
- Јоковић Милан (339)
- Јоксимовић Анита (342)
- Костић Нина (345)
- Костић Слободан Коста (348)
- Косић Мирослав (351)
- Костић Јадранка (351)
- Костић Стефановић Мимица (354)
- Коцић Данило (357)
- Коцић Мира (374)
- Кражић Ненад (380)
- Красић Владимир (384)
- Крстић Аница (387)
- Крстић Даринка (390)
- Крстић Љиљана (393)
- Крстић Небојша (398)
- Кулић Мија (403)
- Лазаревић Славица (408)
- Лукић Боривоје (412)
- Лукић Маја (412)
- Марић Предраг (415)
- Марјановић Светислав (417)
- Миленковић Димитрије (421)
- Миленковић Лазар (424)
- Миленковић Такић Љиљана (427)
- Миљковић Драгана (429)
- Миљковић Станко (430)
- Митић Зорица (436)
- Митић Ненад ((439)
- Митић Стефан Тићми (441)
- Митровић Андријана (451)
- Митровић Војин (458)
- Михајловић Богољуб (462)
- Михајловић Јован Јоца (467)
- Младеновић Љубинка (471)
- Младеновић Слађана (475)
- Момчиловић Милан (477)
- Нешић Драгана (479)
- Николић Александар (481)
- Николић Драгутин (484)
- Николић Марија (489)
- Николић Милица (490)
- Николић Нада (492)
- Николић Слободан Травица (494)
- Новаковић Наталија (495)
- Пејатовић Првољуб (496)
- Перошевић Бранко (500)
- Петковић Груја (502)
- Петковић Јасмина (507)
- Петковић Јелена (508)
- Пешић Марија (510)
- Пешић Перица (511)
- Радовановић Данијела (515)
- Радовановић Драгомир (523)
- Радовић Драган (539)
- Ристић Весна (548)
- Самник Силомир (Ратомир Крстић) (550)
- Спасић Стевица (552)
- Стаменковић Братислав (553)
- Стаменковић Љиљана (555)
- Станковић Горица (561)
- Станковић Драгољуб Чиви (566)
- Станковић Живојин (568)
- Станковић Југослав (569)
- Станковић Радмила (571)
- Станковић Саша (573)
- Станковић Светолик (581)
- Стевановић Јован (609)
- Стевановић Добрица (610)
- Стевановић Т. Марина (611)
- Стефановић Јосиф (612)
- Стојановић Добрила (616)
- Стојановић Миодраг Дунђер (618)
- Стојановић Зоран (619)
- Стојановић Иванка (624)
- Стојановић Лука (632)
- Стојановић Љуба (630)
- Стојановић Милан – Миланча (631)
- Стојановић Саша (632)
- Стојковић Весна (638)
- Стојковић Весна Тара (640)
- Стојковић Миодраг (642)
- Стојмировић Станимир Грицко (644)
- Тасић Драги (647)
- Тасић Зорица (652)
- Тодоровић Братислав (655)
- Томић Радојевић Гордана (661)
- Ћукаловић Вукица (664)
- Филиповић Радисав (666)
- Хаџи Танчић Драгослав (677)
- Хаџи Танчић Саша (679)
- Херман Маја (679)
- Хубач Жељко (680)
- Цветановић Миша (685)
- Цветковић Бојана – Лебанац (690)
- Цветковић Вастимир (692)
- Цветковић Драгојла (694)
- Цветковић Костадин (695)
- Цветковић Милорад (697)
- Цветковић Миодраг (702)
- Цветковић Томислав (705)
- Цекић Славица (719)
- Цонић Вукашин (723)
- Шушулић Радослав (731)
