ТЕШКО је човеку да се навикне да себе непрекидно пита о смислености овога тренутка! Има људи који су вредни, а заборављени су можда и зато што и сада, као и у прошлости, пролазе кроз године учења и лутања. Зар се не живи са другима, а не са лепотом и истинама и то само вољом времена, а можда искључиво игром судбине!
- Многи су навикли да целога живота буду заборављени и да их се сете када им то присећање више није ни важно!
- Неки се стално труде да буду скромни, а други га виде као наопако постављеног човека.
- Пречесто човекова вера изазива велику сумњу.
- И тако се живи са вером и сумњом!
- Ту мисао сам по ко зна који пут проверавао на властитом, али и на искуствима најближих.
- Један мој колега, новинар, који је знао много занимљивих анегдота, једном исприча занимљиву, поучну догодовштину. „Мују бацили у воду, не зна да плива, желе да га науче тој вештини. Чамцем му прилазе да га ухвате, јер виде да се дави. „Не, каже он“, Алах ће ми помоћи.“ Тако једном, тако други пут, тако трећи. На крају се удавио. Када је дошао горе, рече Алаху: „Толико сам веровао у тебе, а ти пусти да се удавим.“
- Доби и одговор: „Па, три пута сам ти слао чамац!“
- Каткад није све исто иако изгледа да је исто. Јер, на пример, није исто робијати млад или стар.
- За живот се никада не може рећи да је проживљен лепо или ружно.
- Можда је најважније да је проживљен тако да није било досадно
