Nakon što se okno neregularnog rudniku litijuma „Za našu decu“, u jednom selu Zapadne Srbije urušilo, nekoliko učesnika-aktera našlo se je u bezizlaznoj situaciji. Potopljeni fekalijama, sa daskama za WC šolje oko vrata, kao pomoć dopremljena od strane nadležnih, bore se za opstanak.
DRUGI ČIN
Slika šesta
%
(Scena) Svi likovi su na sceni. Kreću se u jednom nepravilnom krugu i zauzimaju jedni drugima mesto. Jedini koji je u centru tog kruga (zbivanja) je radnik JKP-a (GOVNAR) ,koji se stara za red koliko je u mogućnosti i koliko prilike dozvoljavaju, pošto u određenim trenucima od prevelikog talasanja vode izazvanog naglim pokretima, često nervoznim, samih aktera, dođe do nagomilavanja fekalija na jednom mestu.
%
LIZOGUZ (filozof i pesnik): Gledam vas, druže sudija i tebe ,bivši drug političar, pa ne mogu da se načudim. Kakvi ste, bre, vi to ljudi? Od kakvog ste soja? Imate li malo ljudskosti u sebi? Vi ste bili sve ono što ne bi smelo da bude jedno razumsko ljudsko biće: špijuni, poltroni, dupeuvlakači, ucenjivači, bukači, ..sve ono što prlja obraz i čast jednom građaninu, kakvom takvom obrazovanom čoveku, barem po stručnoj spremi i akademskoj tituli koju nosite. Koliko ste jadni i uneređeni, oprostite, nesrećni, kad čovek u ovakvoj situaciji baci na vas pogled. Pa, vi ste opanjkavali i izdavali jedni druge. Špijunirali ste komšije i kolege. Odricali ste se rođene braće, kumova i drugara, samo što nisu mislili kao vi. Vodili su vas ko stoku da kličete i bukačite po mitinzima i raznim partijskim terevenkama. Gde vam je bila i trunka osećaja za umerenost, uljudnost, kulturu? Sećam se, zabranjivali ste promocije i koncerte književnika i umetnika koji nisu po vašoj ideološkoj meri. Izmišljali ste i lepili razne etikete ljudima koji vas nisu sledili ili koji se nisu slagali sa vašim idejama, pa su vas kritikovali. Profesoru gimnazije ste izmislili-namestili seksualno zlostavljanje. Predsedniku sindikata strane firme u našem gradu, porodično nasilje…Gde će vam duša? Sram da vas bude? Gde ste vi to i sa kim rasli. Čemu su vas očevi, majke, babe, dede, učili? kad smo kod njih, jesu li vam pričali poučne priče kad ste bili deca. Znate ono o nerođenom Stojanu, pa o sinu koji je komšiji ukrao palidrvce, pa nije mogao da se zaustavi…Čime ćete pred sinovima, ajde sinovima, oni vas vide takvim, nego , pred unucima? Samo da vas podsetim. Mi smo malo mesto i svi se međusobno znamo, a ljudi, stariji, vole da pitaju: Čiji ono ti beše, mali? Od koje familije? Ko ti je deda? I? Šta da odgovore? Kako da se predstave? Čime da se pohvale? Stid i samo stid! Stid i sram! A neće biti reči kojom će moći da vas opravdaju, odbrane. Stajaće nemi i zapanjeni. Godine će prolaziti, decenije, a vaše pleme, krv vaša, seme vaše biće obeleženo kao pogano.
