Dejan Đorđević, profesor i pesnik: „Ko to tamo krade“, pesma

ЛЕСКОВАЦ, ГРДЕЛИЦА – Ево једне занимљиве песме професора и песника Дејана Ђорђевића, који се афирмисао и као одличан књижевни критичар. Зове се „Ко то тамо краде“.

ДЕЈАН ЂОРШЕВИЋ: КО ТО ТАМО КРАДЕ

Јавио се Ђура са онога света
нестао му шешир још прошлога лета.
И Лаза се љути, каже, није шала
Ленка ником прстен није била дала.
Ч
Стефану већ дуго није баш по вољи
ко то може бити од деспота бољи.
Матићевом шалу нигде равна нема
нестаје му редовно кад се јесен спрема.
А Доситеј стари, путник од човека
остао без штапа баш овога века.
Могло је и Дучићу да се лоше згоди
срећа више нису фракови у моди.
Несрећнога Диса опљачкали нису
јер за наочари нису знали ди су.
Кочића и Илића спасила је беда
пуко сиромаштво и то првог реда.
Драинац за бригу разлога и нема
мамуран од пића он с оделом дрема.
Црњанског су намерно горе заобишли
јер му и на земљи никад нису „пришли.“
У рајскоме Дому једина је срећа
Радоје и Нуша чланови су већа.
Из њихових пера ничу амандмани
„Крађа личних ствари нека се забрани!“
На овоме свету прилике су таке
величају бабе, презиру јунаке.
Док Дисови стихови брује у механи:
Дошли су вам, браћо, моји ЦРНИ ДАНИ!