Из драмског текста “У ГОВНИМА ДО ГРЛА”или “ГОРЕ ЈЕ ВИСОКО, ДОЛЕ СЕ НИСКО ПАДА“
После урушавања окна рудника “За нашу децу” у једном селу Западне Србије, неколико учесника-актера нашло се у води и фекалијама са даскама за WC око врата, које им је допремила неколико дана након немилог догађаја, спасилачка екипа.
ЧИН ПРВИ
Слика трећа
ЛИЗОГУЗ (бивши политичар): Рупа је наша судбина. Из рупе у рупу и тако целог живота. А могло је , сигуран сам, боље и другачије. “Ил не да ђаво, ил не да Бог!”
БЛЕНТА (филозоф и песник): Браво, песник! У праву је био Бранко кад је рекао, да ће поезију једнога дана сви писати. Надам се да није нмислио само на вас политичаре. Ви можете само да је убијете!
ЛИЗОГУЗ: Добро, бре, Бленто. Има ли на овом свету нешто што теби одговара и нешто чему се радујеш и са чим се слажеш?
БЛЕНТА: Има! Књиге! Доста од њих ми одговарају. Радујем се кад их читам и слажемо се.
ЛИЗОГУЗ: Тако сам и мислио! Видим колико су ти помогле у животу те твоје књиге. Са људима никад ниси умео. Из поузданих извора знам да имаш два брака иза себе, да си добио отказ у једној средњој школи због политичког деловања и да си био у затвору. У селу у коме си рођен кажу да си од увек био чудан, мргуд и свађалица. А и надимак иде уз тебе.
БЛЕНТА: Тако кажеш! Што се књига тиче, оне нису за сваку будалу, јер могу лако да заведу и да их будала лоше протумачи, да се уживи , па да направи зло уместо да извуче поуку. Пример су многи твоји претпостављени који су читали једну књигу и неколико деценија, па ништа! Књиге се читају правим редом, на прави начин, у право време и са правим разлогом. Што се тиче брака, не разумем зашто то вас занима, али одговорићу ти. Као и у животу, ја сам човек који не уме да трпи и да буде понижаван. Није ишло ни са првом , ни са другом женом. Прва је у мени тражила мајстора, домаћина човека, а ја у њој интелектуалку. У другој сам нашао интелектуалку, али није била домаћица. Разумеш? Мени је требало и једно и друго. Њима, такође. Ето! А када је реч о мојој краткотрајној и неуспешној професури, е, то ви мора боље да знате од мене. Ти си био највећи гласноговорник на вашим партијским састанцима. Био си против мене. а ниси ме довољно ни познавао. Него, рекла, казала. Послужили сте се свим средствима да ме омаловажите, унизите. Да. Био сам против рудника и показало се да сам био у праву. На часовима филозофије са ученицима сам разговарао о филозофији, о истини, моралу, правди и наравно, као примере узимао вас , који сте све то поништавали, бацали под ноге и кршили. Једнога дана, ти то добро знаш, “упао” сам у ваш кавез, јер сте ме све време ловили. Ученица, ваша рођака, данас портпарол у Општини ми је целога часа постављала питања везана за рудник, политику и медије и све је то снимила. Онда сте ви све то преслушали, рекли да сам крив и дали ми отказ. Е, онда су дошли на ред ваши полтрони, шпијуни и крпе и закрпе нашег села, сложили разне приче о мени, а за узврат добили радна места у Општини. Било је ту свега и свачега, срамног и нељудског. Покушај силовања, злостављање родитеља, прележано запаљење мозга у детињству, алкохолизам….Ја на улици (у говнима), озлоглашен и понижен, а ви у својим удобним фотељама. Видиш, друже мој, правда, каква таква, дође по своје! Ово треће што си навео, затвор, то долази након мог исцрпљивања, провоцирања, изнуривања, као природни ток ствари. Потукао сам се у кафани са једним вашим сендвичарем кад ми је просуо пиће на под и згазио сендвич који ми је наручио мој бивши ученик. Пиће, тако и тако, али хлеб му нисам опростио! Тај младић је био у истом одељењу где и ћерка овога подлаца и љиге и знао је за ту подметачину. Има још поштене младежи. Нисте их све купили и завели. Испричао ми је, да је добила задатак од оца, а он од тебе лично да ме шпијунира и сними онога дана. Одмах му је било јасно о чему разговарамо. Остало знаш. Казна затвора је замењена казном рада у руднику.
Три Софијине кћери (ЉУБАВ, ВЕРА, НАДА) лебдећи на платну, плаве боје, које је постављено високо изнад глава ликова и симболише небо, певају: “Ми смо мале ал’ смо знале
Да нас неће нико хтети, нико смети
Тако волети као ви
– Ћију ћи!
ЧИН ДРУГИ
Слика трећа
Сцена иста као у другој слици, само што је ово јутро нешто прозрачније, што чини варку за избављење.
Три Софијине кћери (анђели) ЉУБАВ, ВЕРА, НАДА, лебдећи око платна певају:
“Напред , вранче, немој стати не миришу траву, не осећај вир; награду за труде небо ће ти дати; мрачну добру раку, и вечити мир!”
МРСОМУД (судија): Симболика је то. Као да чујем, осећам спасење.Ово јутро није као претходна. Шта мислите?
БЛЕНТА (филозоф): Јутро каоу сва друга јутра. Разумем. Нада умире последња, само што су нада и кајање бесмислени, јер нису у току времена.
МРСОМУД:Баксуз, рођени баксуз. Имаш ли ти, човече, нечег позитивног у себи, или ти је и мајка била намргођени кад те рађала!? Веруј, нећеш моћи у мени да убијеш позитиву. Био сам ја и у горем друштву. Проћи ће ово, а онда свако на свој посао. Имао сам неке притужбе на тебе, на твоје страначко деловање. О томе треба да размишљаш, а не да мрачиш од јутра до мрака и да мудрујеш.
БЛЕНТА: Пусти снови! Ти би да и даље судиш и пресуђујеш. И овде, у говнима! Ајде, само навали! Имаш и пороту, записничарку. Баш бих волео да будем први у историји коме су судили у говнима до грлс. Живо ме интересује како би изгледала пресуда. Ха, ја,ха!
МРСОМУД: Вараш се. Грдно се Вараш. Не бих ја теби судио овде, него у судници пред публиком. Што се пресуде тиче, да ти саопштим унапред, модерни Голи оток. Преваспитавање, друже мој, па да видиш чија мајка црну вуну преде. Него, ниси ти моја опсесија. Имам ја преча посла. Остало ми је још пет година до пензије. Онда, долази лепота живљења. Викендица у селу, одмах поред реке. Испред ње башта, цвеће. Само да видиш какав је то тај на земљи. Обећавам, бићеш мој гост кад те буду пустили на ферије. Ха,ха,ха
ПАЛАВЕРКА: Никада нисам имала неко мишљење о судијама. Међутим, већ дуже време планирам да урадим интервју са вама. Ви сте некако посебни, оригинални.
МРСОМУД: Хоћемо , будите спремни. Испред викендице имам липу испод које је сто и клупа Е, ту ћемо да разговарамо, уз чашицу домаће.
ЛИЗОГУ (јавни функционер): У праву је господин судија. Нема предаје! Идемо даље! Олош и непослушни на преваспитавање, а поштен и вредан свет на својим пословима. Као што неко рече: “Светла будућност неће доћи сама, њу треба освојити!” (Од велике узбуђености и заноса, несмотрено гута одређену количину фекалија) Пу, пу,пу…