DR NATAŠA DIMITRIJEVIĆ, Igra, priča, osmi deo

Било је касно поподне. Јесен је већ помало шкрто показивала своје чари, као дете које се често дури кад му није по вољи. Град је могао бити пун људи које би на улице измамио мирис прелепог јесењег дана обасјаног сунцем. Ипак, град је остао пуст. Облаци су већ дуже време обгрлили мокре крошње дрвећа. Киша је данима падала. Улице су биле пусте.

Ема је ходала поскакујући са једне ноге на другу, вешто се трудећи да избегне блатњаве барице. Ципеле су јој већ биле прилично испрскане блатом, ма колико се трудила да остане уредна и достојанствена у оваквој ситуацији. Журно је грабила кораке водећи рачуна да се не спотакне о неравномерну калдрму, одржавајући равнотежу помоћу превеликог кишобрана који се лелујао услед налета кише и ветра. Само је желела да што пре стигне кући. Да се пресвуче и угреје.

Уз истински напор, успела је да, за кратко време, изађе из сокака на главну улицу. Међутим, превелика саобраћајна гужва дуго је задржала на пешачком прелазу. Возачи су као помахнитали јурили, не водећи рачуна ни о коме и ни о чему. Правила као да нису важила када су најпотребнија.

У једном часу, Ема није обратила пажњу на аутомобил који је великом брзином прошао кроз огромну бару надомак ње, те је прилично наквасио. Ема је само успела, истина већ касно, да коракне уназад, али је штета већ била учињена. На тренутак је само стајала у месту затечена призором сопствене каљавости. Покретом, као да се предаје, спустила је превелики кишобран. Желела је само да што пре стигне кући. Да се пресвуче и угреје.

Кишобран се опирао склапању, а ветар је додатно разбацивао капи кише које су се по њему сливале. Вукла је жице нервозно горе-доле. Руке су јој већ промрзле. Умршени праменови косе лепили су јој се за лице. “Је л’ потребна помоћ?“, Ема зачу мушки глас кроз смешак са своје бочне стране. Истог трена обруси гласно: „Не, хвала“,  и настави да се бори са превеликим кишобраном. Наједном застаде. Препознала је боју гласа и ту иритантну ведрину. Полако окрену главу и угледа Косту. И Лану. Косту и Лану. Заједно. Иритатнтно насмејане и ведре. Изгледали су као да их је нека друга јесен обгрлила а не ова надурена, осветничка која је њу читавог дана пратила.

Ема пружи Кости још увек отворени, превелики кишобран. Ћутке. Погледом је прелазила преко његовог лица до Ланиног и назад. Она сама, како јој се чини, није баш била у свом најбољем издању. Заправо је била у свом најгорем. Погледом упртим у Косту, отпухнула је мокри, замршени прамен косе који јој се лепио за усну. Прамен није мрднуо одатле. Утом брзим покретом руке помери прамен косе и поправи фризуру, помало надмено. Детињасто. У смислу да се још увек не предаје. У смислу да је још увек достојанствена и у свом најгорем издању.

Коста без муке и напора склопи превелики кишобран и лаганим покретом понуди јој натраг ту немирну скаламерију: “Изволи“, топло рече Коста. Лана се истог момента чвршће приви уз њега, како би га подсетила да није сам. Врашки потез својствен само женама. Ема примети како је Ланина фризура и по овом времену била беспрекорна. Баш као и гардероба. Заиста, помисли Ема, зар само ја стојим на киши?!

Ема прихвати превелики кишобран. “Ипак ћу га искористити“, рече. “Због фризуре“ – нашали се на свој рачун. Кости се допала шала. Лани није. Ема уз благи смешак климну главом у знак поздрава и настави својим путем.

Превелики кишобран се овог пута лако отворио и повиновао њеним захтевима. Ема више није обраћала пажњу на блатњаве барице и неким чудом није се додатно блатњавила. Нека јој се ведрина пришуња у срце. Полако је корачала кући не осећајући више хладноћу. Откључала је врата и у ходнику ухватила свој одраз у огледалу.

“Није крај“, прошапута свом одразу у огледалу чији су образи још били румени.

Др Наташа Димитријевић: БИОГРАФИЈА

Наташа Димитријевић рођена је 16. марта 1979. године у Лесковцу, где је завршила осмогодишње и гимназијско образовање. Дипломирала је на Економском факултету у Нишу 2004. године. На истом факултету 2010. године одбранила је магистарску тезу под називом „Значај друштвене одговорности предузећа у савременим условима пословања“. Докторат економских наука стекла је одбраном докторске дисертације 2016. године на тему „Пословна етика, друштвена одговорност и конкурентска предност предузећа”, на Факултету за финансије, банкарство и ревизију, Универзитета Браћа Карић у Београду.

Др Наташа Димитријевић тренутно је шеф рачуноводства у Прекршајном суду у Лесковцу. Од 2005. године ради у ОШ ’’Коста Стаменковић’’ у Лесковцу на рачуноводственим пословима. Након тога, запошљава се 2006. године у средњој Трговинско-туристичкој школи у Лесковцу, где обавља послове професора економске групе предмета. Од 2008. године ради у Регионалном гаранцијском фонду за јужну Србију где обавља функцију в.д. директора. Од 2009. године обавља послове сарадника директора за економска питања у Агенцији за локално економски развој у Лесковцу.

Похађала је 2010. Универзитет социјалдемократије (UNISD), у организацији Центара за студије социјалне демократије и Fondacije Friedrich Ebert Stiftung. Током 2012. године учествовала је у образовном програму „Управљање пројектним циклусом у пројектима финансираним од стране ЕУ“, Београдске отворене школе. Теме са ових студија су уско повезане са етиком и друштвено одговорним пословањем.

Ангажована је у оквиру USAID пројекта за реформу судства као члан радне групе за Приступ суду. У оквиру овог пројекта учествовала је на студијском путовању у Америци на тему управљања судском администрацијом. Такође, учесница је студијског путовања у Брижу (Белгији) у оквиру пројекта Speak European – Канцеларије за европске интеграције, при чему је три недеље похађала наставу о Европској Унију на Европском Колеџу.

Наташа Димитријевић удата је и мајка двоје деце.