LESKOVAC. – Danas sam prisustvovala izuzetno stresnoj situaciju u centru grada. Naime, jedan čovek u autu je udario auto koji je u koloni stajao ispred njega. Najpre smo, mi posmatrači, pomislili kako se vozač zaneo i nije prikočio na vreme. Čuo se samo neverovatan tresak.
Kolona automobila se odmah zaustavila. I kao u usporenom filmu, auto je nastavio da se kreće, točkovi su nemilosrdno gazili preko slomljenih komadića krhotine. Ljudi su stajalii zbunjeni i uplašeni. Ja sam nepomično stajala u mestu kada je auto prošao pored mene i moje noge se nisu mogle pomeriti. Mislim da sam samo ispustila prigušeni krik. Čovek u autu je bio bez svesti. I na tren, sve je stalo, samo su se točkovi automobila kretali ka mostu koji je bio jedina prepreka automobilu i nesrećnom vozaču.
Auto je stao i odjednom svi su se rastrčli kao da je svako znao svoj poziv. Žene su trčale do saobraćajca koji je bio u blizini, a muškarci su pomagali čoveku u automobilu. Čovek je spašen.
Danas sam svedočila, kao i par puta u svom životu, nesrećnim slučajevima u kojima ljudi nisu poznavali jedni druge a opet su dali sve od sebe kako bi onom drugom pomogli.
I u jedno sam sigurna. Neizmerna je snaga čoveka koju je on spreman da uloži kako bi pomogao drugom čoveku. I svakog ko u to ne veruje, ko sumnja u čovekovu ljubav i dobrotu, neizmero žalim. Taj je sam sebi presudio.
