Сусрет
Поцепаћу сваку реч,
коју сам ти у мислима написао.
Ниси више добродошла у мојој глави.
Ево ме.
Стојим и посматрам,
како се на прсте успињеш.
Чекаш. Тражиш ме.
Желиш да сплеткариш у мени као чаробница.
Мислиш, са мном је баш увек тако лако.
А жеља ти понекад покаже зубе.
Па ти се планови свечано накезе.
Твоја игра те више не забавља.
Стојим и посматрам.
Могу да зажмурим баш јако,
да те рукама изгурамиз сећања.
Подераћеш колена,
кад се о мени спотакнеш.
Знам. Не одустајеш.
А не знаш како могу без тебе.
Могу да те намамим слатким речима напоље.
Да ти кажем збогом.
Знам да не одустајеш.
А тихо, најтише се надам,
да баш никад одустати нећеш.
др Наташа Димитријевић
