Dr Nataša Dimitrijević, leskovačka književnica: „Laž“, priča

Laž. –Laž. Ružna reč koje se svi gnušamo. A opet, svi smo joj skloni u manjoj ili većoj meri. Sa neizostavnim, ličnim opravdanjem iza kog stoji još ličnije uverenje. Da smo baš mi taj izuzetak. Da smo morali prigrliti laž jer nismo imali izbora.

Izbor uvek postoji samo nam jednostavno ne ide u prilog. Ne odgovara nam istina jer smo mali, uplašeni i sujetni ljudi. Svi mi. Bez izuzetaka. Samo nam je lakše da upiremo prst jedni na druge, da zavaramo svoju savest. Onu malenu moralnu strelicu sto vrluda čas tamo, čas ovamo.

Teško je biti stalno iskren. Hrabro. Ali je još teže nositi teret laži. Jer najpre sebe prevarimo a potom i druge. Tu smo najveći magarac upravo mi sami. Slažemo sami sebe po ko zna koji put. I živimo tu laž iz dana u dan. Sve do trenutka kad njen teret postane prevelik. Zaskoči na ramenima i ne silazi. Kao ogroman, prenatrpan džak na leđima. Savija nam kičmu. Ispumpava vazduh iz pluća. Savija nam klecave noge u kolenima. Dok ne osetimo blagu drhtavicu i iznemoglost. Tada shvatimo da je našoj laži došao kraj. Nismo ono što smo sebi lagali. Časni i pošteni ljudi. Već barabe u sopstvenim očima.

Svakako, ovu istinu će retko ko sebi priznati. Da je baraba, protuva i jedan običan nikogović. Čovek – lažov. Nema goreg opisa karaktera. Zapečaćen kao voštani grb. Ne mrda. Čovek – lažov, vijugava glista, prilagodljiv svakoj situaciji. Svaki mu je put prohodan jer je vrlo savitljiv i lukav.

Zato uvek treba razlikovati stine od krupnih laži. Svako ponekad slaže. Te onaj koji se služi malim, sitnim lažima samo je običan čovek, koji se trudi da bude iskren. Upinje se svim silama da se popravi. Postidi se svojih nesavršenosti, slabosti i mana.

Dok se ovi drugi, tvrdokorni i dovitljivi lažovi ne stide ničega. Nalaze izgovore za svoje laži i smicalice. To je njihova dobro uigrana veština. Lažu, varaju, manipulišu i obmanjuju druge zarad lične koristi. Takvi, zaista i napreduju. Ovom našom jadnom društvenom lestvicom. Skakuću ka vrhu ne okrćući se ni za čim i ni za kim. Sami protiv svih.

A onda tu i ostanu. Sami, samcati ljudi na svetu. Jer laž je varljiva. Prevari i najvećeg prevrtljivca. Pa se čovek – laž razotkrije.

Biva uhvaćen u laži. I sve ono što je godinama gradio, ruši se u jednom, naizgled nebitnom ali vrlo nepromišljenom momentu.

Razotkriven, čovek-laž postaje jedna ogromna karakterna sumnja. I sve što kaže nadalje, sve što čini, postaje predmet sumnje i nevere.

Jer laž je krhka baš kao i karakter lažljivca. Korisna samo do izvesnog roka trajanja. Nakon toga, postaje neupotrebljiva. Baš kao i lažljivac.

                                                                                                          dr Nataša Dimitrijević