ДРАГОМИР С. РАДОВАНОВИЋ: „РЕИНКАРНАЦИЈА“, роман, Београд, 2021. године, приказ проф. др ЖИВАНА СТОЈКОВИЋА – „ЛУЦИДНОСТ УМА“
- Кад у присуству академика проф, др Драгомира Радовановића изговорите било какву идеју довољно му је да његов ум проговори силином муње и да нас подсети на речи књижевника Луке Перковића „У лабиринту душе ријеч је једино светло“.
- Разговор о реинкарнацији у једном невезаном разговору био му је довољан повод да се ухвати у коштац са мистериозном тврдњом о сеоби душе, која потиче још из давних времена када се, као и данас, тражи одговор на многе природне, али и посве мистичне тврдње, остављајући мистерију неразјашњену.
- Зато и свој нови роман посвећен том питању почиње, сасвим разумљиво, објашњењем значења речи инкарнација у Википедији, да се не би схватило да априори прихвата ту неразјашњену појаву, била она права или плод маште људског промишљања.
- Немоћан да објасни многе појаве у природи, а посебно људски ум, за разлику од тела, човек је тражио утеху да не поверује у апсолутни нестанак човека после смрти, па је излаз нашао у необјашњивој души, као његовог нематеријалног дела, која се сели у друго тек рођено тело и тако наставља да живи. Тиме је, на неки начин, ублажен бол због физичког нестанка и остављена је нада да ће живот бити настављен. Овакво веровање је постојало у хиндуистичкој религији Индуса, насталој пре две хиљаде и шесто година постепеним зближавањем браманизма и будизма чија су главна божанства Брама, Индра, Вишна Сива (Шива) и Буда. Брама је истоветан у човеку са Атманом (душа) што се изражава кроз речи То си Ти. У будизму учењу индијског краљевића Буде предвиђено је веровање у поновно рођење. У хришћанској религији, пак, постоји веровање да се душа после физичке смрти задржава на земљи 40 дана, када се сели на небо.
- Суочен са овим питањем, академик Радовановић је одлучио да ову тему приближи читаоцу на једноставан, књижевно пријемчив и надасве разумљив начин, стилом који је већ увелико изградио негујући дијалог, као форму израза посебно њему својствену. И отишао је корак даље ризикујући чак и да не буде потпуно схваћен. Ипак, такав изазов није хтео да пропусти. Тиме изазовно задивљује луцидношћу свога ума, јер иде и корак даље да устврди да таква мистерија, каква је душа, има моћ да се присети своје прошлости и да почне да се понаша као у првом животу. И тиме изазива општу пометњу.
- Такав искорак нису учиниле ни религије које су тврдњом о сеоби душе имале јасан циљ да утеше вернике. Наравно, као и што наш књижевник пише реинкарнирани не би смео да понавља грешка из претходног живота, јер ће, како наводи, бити поново враћен у људски пакао.
- Не одступа наш аутор овог романа, који је на граници фантастике, да прихвати и тврдње списатељице Љиљане Стаменковић о постојању такозваних светлосних бића, које душу воде, прихватају и враћају на Земљу.
- Наравно, не ограничава Радовановић овакву појаву само на Земљане, што значи да наговештава постојање живота и на другим планетама великог Космоса. И тако је већ озбиљно закорачио у нову форму књижевног израза преко научно фантастичних романа попут већ објављеног „2984“ превиђајући како ће тада свет изгледати и новог необјављеног „Антислов“.
- Очекујемо и нова изненађења и поштоваћемо и поруке које нам шаље преко свог јунака са онога света.
фебруар 2021.
Проф. др Живан Стојковић
