Tender. Šuška se po firmu u koju rabotim da će ne kupi neki stranac. Čini mi se da se vika Tender a ne znam kako se preziva.
Ne znam ni iz koju je zemlju, al znam da je mlogo bogat jer je dosad pokupovao vrčkolj firme. Al ne dolazi on da kupuje nego šalje nekog iz familiju il drugara pa oni kupujev u njegovo ime. Tako da radnici i ne i ne vidiv pravog gazdu.I jedan dan kupiše i moju firmu. Moju? Posle tolko godine staž (koji pola nesu ni uplatili) smatram da je firma malko i moja. Al 10 pošto od ništa je ništa.
I jedan dan u krug od firmu izadje pred nas naš direktor koga po protokol izviždasmo i ipsovamo mu i užu i dalju familiju. Kad galama minu, obrati nam se prrdstavnik od gazdu što nas je kupio.Priča na turski, a jedna sisata plavuša prevodi.
,,Gazda… (ne zapamti mu ime, a šću ga pamtim. Dal sam ga…) gazda nikog neće namava al od sutra se neće radi od sedam do tri nego od devet do pet. Po evropski. Pogledaše se prigradski. Lele, kako sad da posle rabotu stignu do njivče.
Kad sutra svi na rabotu. Prodje medec dana. Niki ne uzima socijalni program. Opet izadje onaj predstavnik, a sad mu prevodi jedna ista ko plavuša samo crnka.
,,Gazda ve pozdravlja i mnogo ve voli, al troškovi su troškovi. Od danas se ukidav putni troškovi.“
Ni toj nas neje sprečilo da redovno dolazimo na rabotu. Prodje još mesec dana. Tad nam se obrati novi predstavnik. I njega prevodiv, al prevodi ga muško. Istina više liči na žensko, al zna da prevodi.
,,Visoki su troškovi pa se mora ukine dodatak za topli obrok, a godišnji odmor će bude neplaćen…
Sva sreća tuj se probudi. Gola voda. Nemog se priberem. Kad razana da sam sanjao čisto mi laknu. Sva sreća da mi je firma tolko propala da gu niki neće kupi.
