Toma Zdravković ponovo peva u Hotelu Dubočica. Onako, iscrpljen od julske sparine, padam u daun, što bi braća Englezi rekli, uz hitove s jedne televizije sa Nacionalnom frekvencijom:“zatvorite sve kafane, nek se moja duša smiri“… , umilni glas Tome Zdravkovića me uvodi u foaje sna, i ja ulazim prosto, sa njim, u kafanu Hotela Dubočica.
– Unutra mnoštvo nepoznatog sveta, ja iz mlađih dana, kako u društvu brata od tetke, Miše, ispijam pivo, po pivo zidarsko, i konobar mi donosi, sve iz zelene flaše! – Pa, nisam seljak. Oni piju iz zelene flaše. Preovladavalo je takvo mišljenje, tada, među nama bubuljičavim školarcima.-Imate li iz braon, flaše!?
-Nema, to je za orkestar. – Nepoznat orkestar svira, ovu Tominu pesmu:“zatvorite sve kafane“.. Ali to je bilo u 2020.godini.-Kafane su tako radille, obavezne maske,socijalna distanca, štrcanje alkoholom dlanove na ulazu.. – Toma zagrlio neku devojku, i pevuši joj na uvce ovu pesmu. – Oćeš da pevaš.-pita me Toma!? – Onu tvoju ,Dulence,
:“Kozare već nema i zima se sprema, nijedne kafane u ovom gradu nema“.. Ili onu tvoju „Uživaj u letu“:uvelo je lišće ruža ne miriše, na mome reveru, mesto suza, kiše“..-Tu misliš na moji bistu na platou kod mosta na Veternici. Ali, gos’n Tomo, kako znate, za moje pesme, koje bi mogle da vam legnu. Pa znam, dečače, Pokojna Mileva, mi je rekla za tebe, mada, se zanosi muzikom i pesmama, Vitni Hjuston i Ejmi Vajnhaus. – Za tebe kaže, da, pišeš stihove.. I neke tvoje stihove, je objavila u svojoj rubrici u Puls Magazinu. I onu moju :“Došla je s prolećem,znam da obuze me sreća“, Lidiji, što si spevao. Zezaš me,Tomo.-Trzaš i ti na voditeljke!-kaže mi Toma.Dok se nije odjavila naslovom:“Ćao mačke nema više. Sad mi pojede ratluk, i popije vodu, kad naručim rakijicu, u Nebeskoj kafani. Drmnem rakiju da pročistim grlo, pa uz kafu iz džezve, ispijam iz šoljice, i istentim, bar tri cigarete.- Imaš li šibice.-pita me Toma. – Ali, čim mu prinesem da, ga ispoštujem,pripalim mu cigaretu, plamen iznad upaljača se gasi.- Gle, traže nam maske. – Ali ti nisi nosio masku, još od prakse u Medicinskoj školi, u Leskovcu. – Otkud znaš? – Pa znam rekla mi tvoja školska. Gospođa V.- Stavi masku!-kaže dečko iz obezbeđenja u kafani hotela Dubočica. – Toma, u revoltu kaže:“neću!-I onda nas, izvode iz kafane Hotela Dubočica, s rečima :“da drugi put, ne dolazimo bez maske“.- Pa neće biti drugog puta, kažem u revoltu, obezbeđenju.Ovo je taj drugi put! „-I budim se. Sav u znoju. Kakav san.Rekoh da Vam ga ispričam. Dušan Dojčinović
Napomena: Preneto u originalu, bez intervencija
